Par gumenih rukavica, truleks krpa, sunđer i tečnost za pranje sudova – koliko to može da košta? Većina bi rekla da je za takve sitnice dovoljno izdvojiti siću. Međutim, konobar u jednoj beogradskoj kafani pored parka Manjež otkrio je da te trice mogu biti veoma skupe.
Te večeri bilo je malo gostiju. Samo dva stola bila su zauzeta. Odjednom je u lokal uleteo omanji čovek u elegantnom sivom odelu s kesom u ruci.
- Ćao majstore, doneo sam tvom gazdi Saletu parfeme koje je naručio. Kazao je da ćeš mi dati 5.000 dinara za njih – saopštio je konobaru koji se vajkao da mu šef ništa nije rekao.
Malecki gospodin se latio telefona i pozvao gazdu Saleta. Pričao je glasno, nimalo gospodski.
- Da mi konobar da pare iz pazara? Dobro, dobro, reći ću mu – završio je razgovor i saopštio konobaru da mu da novac.
Međutim, pazara nije bilo dovoljno – u konobarevom buđelaru bilo je samo 3.500 dinara. Malecki je ponovo pozvao Saleta i razočarano preneo konobaru da mu da to što ima, a da će se on kasnije raskosurati sa gazdom.
Primopredaja je izvršena, malecki je otišao, a konobar je virnuo u kesu. Video je upravo par gumenih rukavica, truleks krpu, sunđer i jeftinu tečnost za pranje sudova. Izleteo je iz lokala, ali od prevaranta, naravno, nije bilo ni traga.
Besno se vratio u kafanu i snažno bacio u šank pribor za spremačice koje je upravo „pazario“. Jedan od gostiju mu je kroz smeh dobacio:
- Prijatelju, oprezno s tim skalamerijama, veoma su skupe! Ipak to košta 3.500 dinara. Budi srećan, moglo je da bude i skuplje da smo ti mi ranije platili ceh. Dođi da izmirimo račune da ti novčanik ne zvrji prazan.