Na finansijskim tržištima 2014. godina bila je izuzetno interesantna. Američki dolar je nakon nekoliko godina prestao slabiti i naglo ojačao u odnosu na sve ostale valute, cena nafte se prepolovila.
U nastavku pročitajte očekivanja analitičara Admiral Marketsa o kretanju vrednosti najtrgovanijih finansijskih instrumenata u 2015. godini:
Situacija u pojedinim ekonomijama koja je najvažniji faktor u određivanju vrednosti valuta, u 2015. godini će verovatno ostati ista kao u prethodnoj godini. Američka privreda će biti u osetno boljem stanju nego privrede ostalih razvijenih zemalja. BDP će verovatno i dalje rasti umerenim tempom a stopa nezaposlenosti padati, zbog čega će američka centralna banka gotovo sigurno u toku godine početi zatezati monetarnu politiku i početi dizati kamatne stope.
Evropa će i dalje grcati u problemima. Privredni rast će biti izuzetno slab, stopa inflacije mnogo niža od željene, a nezaposlenost izuzetno visoka. Zbog toga će Evropska centralna banka pokrenuti masovni program ubrizgavanja novca u finansijski sistem sa ciljem podizanja stope inflacije i povećanja ekonomske aktivnosti u evrozoni.
Upravo radi potpuno suprotne ekonomske situacije i monetarne politike američke i evropske centralne banke, može se očekivati nastavak jačanja američkog dolara u odnosu na evro. Većina velikih svetskih banaka očekuje da bi kurs EUR/USD do kraja 2015. godine mogao pasti na 1,15. U trenutku pisanja analize, kurs EUR/USD na platformama Admiral Marketsa iznosi 1,2050 što znači da ukoliko se očekivanja banaka ispostave ispravnima, dolar bi u ovoj godini mogao ojačati još 5%.
Kurs švajcarskog franka bi trebalo da ostane na približno istom nivou budući da mu Švajcarska narodna banka ne dopušta jačanje u odnosu na evro, a japanski jen bi mogao nastaviti slabiti budući da su japanska vlada i centralna banka nedavno povećali već veliki iznos novca koji štampaju i ubrizgavaju u finansijski sistem i ne planiraju skoro stati sa takvom praksom.
Od najviše cene sredinom 2014. godine, cena nafte je pala za čak 50% i trenutno iznosi 53 dolara po barelu. Pri ovoj ceni se mnogim zemljama izvoznicama nafte i naftnim komanijama jednostavno ne isplati da proizvode naftu te su neke kompanije već počele deliti masovne otkaze i otkazivati projekte planirane za ovu godinu. Smanjenje istraživanja i pokretanja proizvodnje na novim nalazištima nafte i povećanja potrošnja radi niske cene vjerovatno će dovesti do delimičnog oporavka cene nafte. Iako Saudiciji i dalje odbijaju smanjiti proizvodnju kako bi direktno uticali na rast cene, državni proračun za 2015. godinu temelje na prosečnoj ceni od 80 dolara po barelu. Rusi takođe u 2015. godini očekuju višu cenu od trenutne, prenosi Poslovni.hr.
Faktori koji najviše utiču na cenu zlata su strah po pitanju ekonomske situacije u budućnosti te stopa inflacije i visina kamatnih stopa u SAD-u. Straha verovatno neće biti budući da se ekonomska situacija u SAD-u stabilno popravlja, a stopa inflacije će verovatno ostati niska. Osim toga, kada američka centralna banka počne dizati kamatne stope, sve više investitora će se početi odlučivati na štednju u bankama i slične oblike investiranja, te će zlato biti još manje interesantno nego sada budući da ne nosi nikakav garantovani prinos. Cena će mu verovatno nastaviti padati te u 2015. godini ne treba iznenaditi pad na 1100 ili čak 1000 dolara po unci. Trenutna cena na platformama Admiral Marketsa iznosi 1185 dolara po unci.
Na razvijenim tržištima deonice već šest godina gotovoto neprekidno rastu. Kada su u pitanju američke deonice, razlog tome je masovni program ubrizgavanja novca u finansijski sistem kog je provodila američka centralna banka a koji je dovršen krajem 2014. godine. Centralna banka sada najavljuje skori početak podizanja kamatnih stopa što znači da je potpuno sigurna da će ekonomija u idućim godinama nastaviti rasti sve bržim tempom. U prošlosti su u fazama podizanja kamatnih stopa deonice u pravilu rasle, te na temelju toga mnogi analitičari i banke očekuju da će i u 2015. godini američki deonički indeksi ponovno dosegnuti rekordno visoke nivoe.
Deonice zemalja evrozone, te posebno nemačke deonice u sastavu DAX indeksa, trebale bi rasti na temelju programa ubrizgavanja novca u finansijski sistem od strane Evropske centralne banke.
Pročitajte: