Zbog toga one odlaze na udaljena, izolovana ostrva, kao što je Galapagos. Jedna od populacija ovih životinja na svoj put kreće sa obale Brazila, na više od dve hiljade kilometara udaljeno ostrvce Asešn u Atlantskom okeanu.
Do danas je ostala zagonetka zašto kornjače putuju tako daleko i kako se usput orijentišu, ali one uvek stignu na željeno odredište. To, međutim, nije kraj odiseje, jer ih tad čeka dug put po kopnu.
Ženke u toku noći izlaze iz talasa na plažu. Na kopnu im težina sopstvenog tela pritiska pluća, pa dišu veoma otežano, piše "Životinje.rs". Uz veliki napor one stižu do kraja plaže,gde pesak ima potrebnu vlažnost za rađanje malih kornjača, a voda ne može da dopre.
Tamo mame svojim perajima iskopaju rupu u koju polože otprilike 140 okruglih jaja, koja zatim zatrpaju, izravnaju pesak a zatim se vraćaju u more. Ovaj proces traje i do nekoliko sati, a dalje razvijanje kornjačica prepušteno je sudbini. Kornjačina jaja su sledećih devet do deset nedelja sigurna u podzemnom skrovištu. Zatim se sve malene kornjače odjednom izlegu i zajedno krenu u osvajanje morskih dubina.
Pogledajte i: Morska kornjača atrakcija u Bokokotorskom zalivu