Mnoge pustinjske životinje, izlaze na površinu samo u toku i posle kiša, dok veći deo dana provode pod vlažnom zemljom. Čak i aktivnije pustinjske životinje ostaju skrivene u toku dana, a kada padne noć izlaze i kreću u potragu za hranom. Većina pustinjskih životinja nikada ne pije vodu, dobijajući svu potrebnu tečnost preko hrane. Moraju, međutim, da čuvaju svaku kap tečnosti. Bubrezi - organi odgovorni za prečišćavanje krvi - pustinjskih životinja odlično zadržavaju vodu.
Pustinjska kornjača je u stanju da živi tamo gde temperatura tla dostiže 60 stepeni, a opstaje zahvaljujući svojoj sposobnosti da kopa podzemne jame u kojima provodi najveći deo dana. A kada temperatura padne izlazi na površinu u potrazi za hranom. Najmanje 95% svog života pustinjska kornjača provodi u jami. Odrasla kornjača može da preživi u pustinji oko godinu dana bez kapi vode!
Kengur pacov je još jedan podzemni stanovnik pustinja, koji žive u jazbinama. Kako bi se onemogućio ulazak toplote u jazbinu i reciklirala vlaga iz sopstvenog disanja, kengur pacov svoju jazbinu zatvara u toku dana. Ovaj kengur može da žive ceo svoj život bez kapi tečnosti. Svu vodu koja mu je potrebna da bi preživeo, može da metaboliše u svom tela iz skroba i masti, koji se nalaze u suvim semenkama kojima se hrani.
Kamila je poznata po sposobnosti da opstane u najtoplijim uslovima. Postoji mnogo mitova o kamilama - jedan od njih je da kamila skladišti vodu u svojoj grbi i tako nedeljama opstaje bez vode za piće. Prava istina je da je grba mera zdravlja životinje i da je sačinjena od masti, a ne od vode. Grba daje oslonac tkivu i može se koristiti kao izvor neophodne energije, a može se i metabolisati u vodu kada je to potrebno. Kamila može da preživi sa vrlo malo vode, dok za vreme sušnih perioda, kamila koja dugo nije pila vodu, može popiti 50 l vode odjednom.
Turski i crni lešinari imaju jednu od najneobičnijih načina za preživljavanje tokom vrelih letnjih dana. Oni su tamne boje i na taj način apsorbuju veliku količinu toplote u pustinjama. Kako bi se rashladili, lešinari uriniraju na noge i na taj način hlade telo jer ohlađena krv iz nogu cirkuliše kroz telo i hladi ih.
KAKO POBEDITI VISOKE TEMPERATURE?
Da bi zadržale svoju normalnu telesnu temperaturu, toplokrvne životinje znojenjem sprečavaju pregrejavanje tela. One se takođe, mogu ohladiti pomeranjem u hlad ili kvašenjem. Samo sisari se znoje zahvaljujući prisustvu znojnih žlezda u koži. Primati imaju znojne žlezde po celom telu, dok psi i mačke imaju znojne žlezde samo na nogama. Kitovi su sisari koji nemaju znojne žlezda, ali pošto žive u vodi, one im zapravo i ne trebaju. Krupni sisari mogu da imaju problema sa hlađenjem, pa zato slonovi, na primer, imaju velike i tanke uši koje lakše gube toplotu.
Za razliku od toplokrvnih, koje većinu dana provode u hladu, hladnokrvne životinje često vole da uživaju na Suncu, da se zagreju i ubrzaju svoj metabolizam. Gmizavci će satima ležati u pravcu Sunca kako bi povećali količinu sunčeve svetlosti koja pada na njihovu kožu. A kada su temperature izuzetno visoke, većinu dana provode ukopani pod hladnu zemlju.
ŽIVOTINJE U ZOOLOŠKIM VRTOVIMA
Polarni medvedi obožavaju da se brčkaju u bazenu! Kada se voda u bazenu zagreje, radnici zoo-vrta donose velike blokove leda ( 25-50 kg) koje ubacuju u bazen. Tu su i razne slatko - ledene poslastice. Druge životinje u zoološkim vrtovima, poput crnog pantera, indijskog nosoroga, nilskog konja, pingvina, flamingosa, vidri i slonova imaju mogućnost da se takođe rashlade u bazenima. Neke životinje, čak imaju klimatizovane jazbine. Životinje svakodnevno dobijaju svežu vodu, povrće i voće, piše mojaoaza.com.