Ankara je dosad bila uzdržana prema koaliciji zemalja, predvođenim SAD, koja bombarduje položaje ID u Siriji i Iraku, a takođe je bila i kritikovana zbog navodnog prelaženja džihadista njene granice sa Sirijom u oba pravca.
U poslednje dve nedelje Ankara je koncentrisana na, kako tvrdi, "antiterorističku kampanju" bombardovanja kurdskih militanata u Siriji, a od 20. jula, kada je ID optužena za smrtonosni napad na jedan turski pogranični grad, bilo je i ograničenih napada Turaka na položaje te grupe u Siriji.
Sada turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu napominje da su se stvari promenile otkad je njegova zemlja dala dozvolu SAD da preduzimaju vojne misije iz njene vazduhoplovne baze Indžirlik.
Nakon susreta sa američkim državnim sektretarom Džonom Kerijem u Maleziji, na marginama bezbednosne konferencije 10 zemalja Jugoistočne Azije, Čavušolgu je otvoreno najavio zajedničke vojne akcije sa SAD protiv ID, koje će pomoći i "umerene" sirijske pobunjeničke snage. Te snage će SAD i Turska zajednički obučiti i opremiti.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je prošle nedelje rekao kako bi stvaranje bezbedne zone, "oslobođene pretnji" u Siriji, pomoglo da se u tu zemlju vrati deo od 1,8 miliona izbeglih Sirijaca koji su našli sklonište u Turskoj.