On je ocenio da Srbija sa zakašnjenjem ulazi u nužan reformski proces, koji se ne može zaobići.
Zakoni koji su sada u skupštinskoj proceduri, o radu, PIO, privatizaciji, stečaju su, prema njegovom mišljenju, platforma da se krene ozbiljnije u reforme. Tu će se, kako je naveo, pojaviti tri "fronta" - jedan su restrikcije koje će doći sa rebalansom budžeta i koje su nužne, jer bez toga ne možemo sačuvati javne finansije i održati likvidnost države u ovoj i sledećoj godini.
Drugi front su reformski zakoni i reforme koje će uslediti iza toga i treći je popravljanje pozicije Srbije na međunarodnom finansijkom tržištu, a to pre svega podrazumeva pregovore sa MMF-om.
Kovačević ističe da najavljeni generalni štrajk i ako se održi neće imati posebnog uticaja na ekonomsku aktivnost zemlje, jer se većina industrije nalazi u privatnom sektoru.
Preduzeća u restrukturiranju odavno nemaju značajnog udela u proizvodnji, naveo je Kovačević, a sumnja da će u štrajk stupiti zaposleni u velikim sistemima, kao što je energetika, bilo onaj deo koji je u privatnim rukama, kao što je NIS, bilo državna preduzeća, među kojima su Srbijagas i EPS.
"Ostaju preduzeća u restrukturiranju, možda će jedan broj ljudi izaći na protest, ali to neće imati nekog značajnijeg efekta na industriju i na ekonomski aktivnost", ocenio je Kovačević.