Mitraljez Maksim je pešadijsko automatsko naoružanje, koje je svoju "punu slavu" stekao tokom Prvog svetskog rata. Naziv je dobio po njegovom izumitelju, britancu Hajramu Stivensu Maksimu, koji ga je patentirao 1884. godine.
Osnovne karakteristike mitraljeza Maksima su da je mogao da ispali 600 metaka u minuti, bio je pretežak i glomazan u poređenju sa savremenim mitraljezima.
Prvi svetski rat
Tokom Prvog svetskog rata svaka respektabilna vojna sila u svetu imala je svoju verziju Maksima. Kraljevina Srbija koristila je seriju MG-08, koju je zaplenila Nemcima.
Veliki rat je ovom oružju dao svoju punu vrednost jer je pre toga prema "Maksimu" vladala opšta odbojnost.
Maksimov značaj među prvima su uvideli Nemci koji su 1914. godinu "dočekali" spremni, sa 12.000 komada, a do kraja rata proizveli su 23.000. Formirani u mitraljeske odrede, raspoređeni u okviru četa, Nemci su najbolje koristili ovo oružje. Za razliku od njih Englezi su Veliki rat dočekali sa 400 komada i raspoređivali su ih u okviru bataljona jer su u tom periodu još uvek prioritet davali ličnom junaštvu na frontu.
Takva užasna greška, vojskama Sila Antante, postala je jasna tek posle neviđenih krvoprolića u uslovima statičnih rovovskih bitaka, koje su karakterisale čitavu suštinu Zapadnog fronta. Tako je samo u leto 1916. godine, tokom bitke na Somi u frontalnim jurišima na nemačke rovove, britanska pešadija izgubila oko 250.000 ljudi, od kojih je većinu sa lakoćom izbrisala nemačka mitraljeska vatra.
To je zauvek promenilo način pešadijskog ratovanja, a ime Maksim postaje sinonim za krvavu i efikasnu mehaničku napravu koja za samo 30-40 sekundi može da izbriše sa spiska živih čitav manji grad.
K.B