Malinarstvo je u Srbiji postalo veoma unosan biznis sve više ljudi donosi odluku da se bavi uzgojem ovog voća. Uprkos tome što već u ovom trenutku postoje indicije da će zarada biti odlična, malinari imaju jedan veliki problem, a to je kako naći radnike za branje.
Tomislav Kovačević je posle završenog fakulteta odlučuio da uz roditelje nastavi da se bavi uzgojem malina.
Kaže da mu je najveća muka naći stalne radnike kada su radovi intenzivniji.
Kako su malinari obezbedili sigurnu budućnost pročitajte OVDE.
Srbija je najveći izvoznik smrznute maline u svetu. Srce proizvodnje "crvenog blaga“ je selo Mirosaljci kod Arilja. Tomislav Karadžić ima zasade na jednom hektru, a za tu površinu potrebno mu je 10 do 12 radnika.
– Kada su radovi intenzivniji, imamo sezonskle radnike. Berba počinje polovinom juna, traje 40 dana. Radnici su tu 20, 25 dana – kaže on.
O tome kako su Srbi našli sjajan način da dođu do dobre zarade saznajte više OVDE.
– Radila sam 3, 4 godine u firmi bez plate, da sam bila pametna da napustim odmah i da sam se snašla da nešto počnem da radim – priča njegova majka.
Ona kaže da je pokušala sam da otvori knjigovođsvenu agenciju, nije bilo zarade, a i nije mogla mirno da spava.
– Ako ćete pošteno - nema zarade, ostala nam je malina. Posadili smo je da bismo školovali decu – kaže ona.
Sa prošlogodišnim rodom i cenom su zadovoljni.
– Cena malo preko 200 dinara, prinos po aru 170 kilograma, po hektaru 17 tona - dobro jer nemam sistem za navodnjavanje – kaže Tomislav.
Nedaleko od njega, Dragan Vasiljvić uzgaja trešnje, a odabirom sorti uspeo je da postane konkurentan na tržištu. Odabrao je kasnije sorte pa se ne "preklapa“ sa proizvođačima iz toplijih reona.
– Ne mogu da se oslonim na hladnjače i lokalne otkupljivače, sa voćarima iz Čačka koji imaju značajne količine trešanja koje izvoze u Rusiju, ja se udružim i izvozim na rusko tržište – priča on.
Vasiljević kaže da sortu koja kasnije stiže plasira na naše tržište. Uzgaja uspešno i jabuke, a sa jednog stabla ubere i do 100 kilograma.