Počev od sredine XX veka, evropske zemlje su se promenile od izvora emigracije do atraktivne destinacije za imigraciju. Danas većinom muslimani, koji potiču iz tradicionalnih seoskih okruženja, čine najveći deo vanevropskih imigranata u Evropi. Čak i oni koji su se naselili u gradovima zadržavaju seoski mentalitet i smatraju se nazadnim od strane poslovnih i kulturnih elita u svojim matičnim zemljama.
Posle Drugog svetskog rata, zemlje kao što su Francuska, Belgija i Nemačka počele su da dozvoljavaju i čak mame strane radnike da dođu. Ekonomski bum u tim zemljama privukao je imigrante, prvo iz siromašnih južnoevropskih zemalja kao što su Italija i Španija, a zatim i sa dalekih obala Mediterana, Severne Afrike i Bliskog istoka. Velika Britanija je privukla imigrante iz cele britanske imperije. Francuska, Nemačka, Holandija su takođe privukle imigrante iz svojih bivših kolonija. Međutim, problem je što su ove imigrante evropske države shvatili privremenim.
Istraživači su dugo pokušavali da predstave dinamiku imigracija i predvide buduće trendove. Međutim, čak i kada je poznat trend, prognoze su sklone veoma lošim procenama realnosti.
Dok su se imigranti Severne Afrike i Bliskog istoka na početku fokusirali na popunu tržišta rada u Evropi za kraći vremenski period (dakle pre povratka kući nakon nekoliko godina), posle politike "stop imigraciji" novi imigranti bili su čitave porodice, žene sa muževima i decom, koji su napuštali svoju domovinu da bi se trajno naselili u Evropi.
Ipak, Evropa nudi jedinstvene mogućnosti. Mnogo je bliža Severnoj Africi i Turskoj nego druge "zemlje imigracije", kao što su SAD, Kanada ili Australija i može se do njih stići i bez avio-saobraćaja.
Pored toga, sloboda putovanja unutar Evrope omogućava imigrantima da počnu u najpristupačnijoj zemlji i kasnije nastave put do krajnje destinacije bez problema. Najčešći tranzit jeste preko balkanskih zemalja, naročito Srbije, koja svake godine ima sve više ljudi koji nastoje da se prebace u zemlje EU dok pojedini ostaju i traže azil u Srbiji. Prošle godine je, prema podacima MUP Srbije, otkriveno 15.000 ilegalnih pokušaja prelaska granice.
Trenutno, imigracija u Evropu je moguća kroz nekoliko kanala: kroz zapošljavanje ili studentske dozvole za kvalifikovane radnike, brakom i spajanjem porodice, ili azilom i ilegalnim imigracijama.
Evropske vlade su svesne problema imigracije, problema koji sve više donosi popularnost radikalnoj desnici, kako u evropskom parlamentu, tako i u onim liberalnijim državama Evrope.
Od politike "stop imigraciji" 1970. godine, bilo je nekoliko pokušaja da se zaustavi ili uspori tok imigracije. Neke evropske vlade nastojale su da obeshrabre emigraciju poboljšanjem uslova života potencijalnog emigranta u njegovoj matičnoj zemlji, ili pokušavajući da zaplaše potencijalne imigrante preko oglasnih kampanja koje pokazuju strahote života kao ilegalni imigrant.
U poslednjih nekoliko meseci u Evropi je zabeležen veliki rast broja ilegalnih imigranata, a od početka godine bilo ih je više od 60.000.
Broj ljudi koji pokušavaju preći preko mora iz severne Afrike do Italije drastično je povećan, saopštila je granična agencija Evropske unije. Najviše ljudi dolazi iz Sirije, ali ih ima mnogo i iz Avganistana i Eritreje.
Takođe, zanimljiv je slučaj 1.500 afričkih imigranata koji su krajem maja 2014. godine preskočili preko granične ograde u španskoj severnoafričkoj enklavi, Melilja. Prešli su na pet različitih tačaka, pritom ignorišući upozorenja da prestanu i bacajući kamenice na snage bezbednosti. Najmanje 500 ljudi je uspelo da pređe preko granice.
Zbog novog talasa ekonomske krize u Evropi, pitanje migracija se ponovo našlo na dnevnom redu EU (iako nikada zaista i nije nestajalo). Građani, a ponegde i evropske vlade traže hitno rešenje ovog problema kao i zaoštravanje evropske imigracione politike. Svakako, pobeda stranaka krajnje desnice na izborima za Evropski parlament imaće ozbiljne posledice po migrante u Evropi.
Stavovi Velike Britanije i Francuske po pitanje migracija su odavno poznati. Međutim, najaktuelniji antiimgracioni talas izbio je u Nemačkoj. U protestima više hiljada ljudi u centru Drezdena, grupa "Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada" (PEGIDA), traži zaustavljanje "islamizacije" zemlje i "kriminalaca koji traže azil". Protesti u ovom gradu su već postali poznati kao tzv. "demonstracije ponedeljkom".
Grupa PEGIDA je pre dva meseca u Drezdenu počela svakog ponedeljka da organizuje proteste, pri čemu je broj učesnika značajno porastao sa samo 200 ljudi sa prvog okupljanja na čak 10.000 danas.
Iako mnogi imigranti i dan danas traže svoj deo "američkog sna" u Evropi, pitanje je da li će ga, s jačanjem antiimgracionih osećanja širom Evrope, i ostvariti.
Pogledajte još:
-
-
-
-