„Mom prvačiću: Da ostane veseo, bistar, brz i duhovit, saosećajan i pravedan i zaljubljive prirode kakve jeste (nova simpatija već uočena). Da ima strpljenja za školu i zadatke, da zna šta želi i da nađe svoj put... Da mu mi budemo dobra podrška, pa i da mu mama malo manje plače“, napisala je jedna ponosna majka na Fejsbuku. Ona je samo jedna od mnogih roditelja koji danas prvi put šalju svoju decu u školu.
Svesni da je danas zvanično kraj najbezbrižnijeg perioda njihovih života i da od danas roditelji neće moći da ih zaštite u svakom trenutku, i da se njihov svet neumitno menja, svi su emotivni i u isto vreme osećaju i radost i tugu.
A prvačići? Sa torbama većih od nejakih pleća, skupljaju se kao pčelice uz učiteljicu i radoznalo prvi put razgledaju hodnike škole. Za njih je ovaj dan jedan od onih koji će najduže pamtiti u životu. Dan kada su prestali da budu samo sinovi i kćeri i kad su postali učenici.
Neki korisnici društvenih mreža su podelili taj trenutak sa svojim prijateljima, jer se on ne zaboravlja:
„Pre 26 godina, u školu je krenula jedna devojčica, prateći svoju stariju sestru i prolazeći pored dedinog tristaća. Kad su je, posle nekoliko dana, pitali da li voli da ide u školu, rekla je: `Ne volim, ali upisali su me, sad je gotovo.`“
Neki se sećaju sa setom, a neki hrabro koračaju ka đačkoj klupi, a Srbija danas može da se pohvali da je bogatija za 68. 700 đaka prvaka.