Uzori su mu bili stari majstori poput Rafaela, Ticijana, Rembranta, a naročito Rubensa. Ipak, iako poštovalac starih majstora, nikada nije postao "rob" bilo koga od njih, niti imitator bilo koje slikarske škole.
Za slikarstvo je govorio da je njegova "jedina ljubav" i da u njemu nalazi "sasvim posebnu vrstu emocije". U koloritu njegovih slika ima jakih tonova, obojenih senki i naporedo postavljenih komplementarnih boja.
Nije slikao po narudžbini već ljude s kojima je dolazio u kontakt, a na koje je gledao kao žrtve romantične patnje.
Ilustrovao je "Fausta" Johana Volfganga Getea i napisao "Dnevnik" u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Neka od njegovih najpoznatijih dela su Danteova barka, Ulazak krstaša u Carigrad, Na barikadama 28. jula 1830, Pokolj na Hiosu, Smrt Sardanapala.