Ona je kazala da je samo u Nišu u hraniteljskim porodicama smešteno 200 dece, da je broj dece u hraniteljskim porodicama u odnosu na prošlu godinu opao za 20, ali da je i dalje viši u odnosu na prethodne godine.
Blagojević je kazala da veći broj dece u hraniteljskim porodicama sa jedne strane ohrabruje, jer to znači da se oni prelaze iz socijalnih ustanova u hraniteljske porodice, ali sa druge strane da to znači i da biološke porodice ne mogu da odgovore zahtevima roditeljstva.
"Više od 10 odsto dece koja se nalaze u hraniteljskim porodicama su deca sa smetnjama u razvoju i deca koja imaju probleme u ponašanju. Među njima je mnogo dece sa Daunovim sindromom", rekla je Blagojević.
Ona je dodala da je na socijalnim radnicima obaveza da motivišu hranitelje da prihvataju decu sa smetnjama u razvoju i dodala da Centar priprema hranitelje koji žele da prihvate decu sa Daunovim sindromom.
"Deca sa smetnjama u razvoju duže se zadržavaju u hraniteljskim porodicama jer njihovo usvojenje ide mnogo teže. Usvojitelji u našoj zemlji nerado prihvataju takvu decu i njih usvajaju porodice iz inostranstva", rekla je Blagojević.
Blagojević je izjavila da iako smeštaj u hraniteljske porodice predstavlja trenutni vid zaštite, neka deca u hraniteljskim porodicama provedu punih 18 godina.
"U našem sistemu socijalne zaštite 'najokoštaliji' deo su i dalje pravosuđe i propisi koji regulišu usvojenje i lišavanje roditeljskog prava.
Postupci usvojenja traju i dalje veoma dugo, čak i po tri ili četiri godine, a veoma dugo traje i postupak lišavanja roditeljskog prava", kazala je Blagojević.
Ona je dodala da Nišu sada nedostaje posebna ustanova u kojoj bi se mladi koji izlaze iz hraniteljskih porodica pripremali za samostalan život, ali i u kojoj bi bili smešteni oni adolescenti koji zbog neslaganja sa roditeljima ne mogu da žive u biološkim porodicama.