Neko je uspeo da spasi kuću, neko stvari, a neko goli život.
Nakon povlačenja vode, osim zatrpanih kuća, mogu se videti stabla, ogromne količine mulja i smeća koja je nanela voda.
Pokušavajući da uklone grozote koje je nanela bujica vode, ljudi otkopavaju automobile koje su nekada vozili.
Na mestima gde su bila dečija igrališta, ostala je samo tabla od koša, dok je celu konstrukciju progutao nataloženi mulj.
Kažu da opasnost prolazi i evakuisani ljudi se polako vraćaju na mesta gde su nekad bili njihovi domovi. Put do tamo je jeziv, strašan i pust. Ostavlja bez daha i nade.
I svako će na kraju reći: "Ćuti, dobro je kad si život spasao", a neki nisu ni to. Ostaje samo nada za bolje sutra.