Uvreženo je mišljenje da su mesečari ljudi koji pate od česte pojave da rade razne stvari, poput šetanja, obavljanja svakodnevnih navika - dok spavaju. U istoriji medicine do sada su zabeleženi razni slučajevi, a jedno kanadsko istraživanje pokazalo je da je, od oko 75% mesečara, barem jedan član njihove porodice u nekom periodu života hodao u snu, što je ukazalo na jasnu genetsku povezanost.
Mesečarenje, međutim, prati niz predrasuda. Prva od njih je ona da je mesečarenje izuzetno opasno. Iako može biti opasno, u većini slučajeva traje kratko pa osobe ne stignu da se povrede. Mesečari imaju drugačiju percepciju okoline, pa vrlo spretno izbegavaju prepreke. U izuzetno retkim slučajevima mesečarenje može biti opasno, a zabeleženi su podaci da su neki vozili i automobile u snu.
Jedan od čestih mitova je i onaj da češće mesečare osobe starije od 30 godina, usled nesanice i umora. Najčešće mesečare deca u periodu od 6 do 12 godina, kojima je i potrebnije da spavaju duže od odraslih.
Možda i najveća zabluda od svih je ona da osobe koje hodaju u snu zapravo – spavaju. Najčešći slučaj je da različiti delovi mozga spavaju u različito vreme, zbog čega su mesečari istovremeno i budni i spavaju. Ukoliko bi se desilo da je osoba u potpunom snu, što je izuzetno retka pojava i predmet mnogih debata naučnika, velika je verovatnoća da bi u tom slučaju došlo do neke povrede veoma brzo. Takav tip mesečara veoma je zbunjen dešavanjima oko sebe.
Naučnici se slažu da se osobama sa ovakvim tipom poremećaja mora pomoći. Ukoliko u porodici imate nekoga ko je sklon šetanju u snu, često mu stavljajte do znanja da to radi i nikako ne prećutkujte to, jer je bolje da osoba bude što svesnija situacije pre, tokom i nakon mesečarenja.
Pročitajte i: