Nemačka mnogim Evropljanima iz manje razvijenih zemalja predstavlja obećanu zemlju. Međutim, oni koji su uspeli tamo da se zaposle ističu da život u Nemačkoj za zaposlene nije lak. Emina iz Bosne i Hercegovine, koja u Nemačkoj radi kao negovateljica je primer koji potvrđuje ovu informaciju.
Ranije se u Nemačkoj na oglas za radno mesto u bolnici javljalo po nekoliko stotina kandidata. Godine 2013. u Nemačkoj je njih 58 odsto imalo problem s manjkom stručne radne snage. Traženje odgovarajuće osobe je u proseku trajalo 167 dana.
Nešto manje je čekala Emina Fajković iz Bosanske Gradiške da joj stigne pozitivan odgovor za rad u Nemačkoj. Ona je jedna od nekoliko stotina negovateljica i negovatelja, koji su nakon što je u aprilu 2013. potpisan sporazum između Bosne i Hercegovine i Nemačke o zapošljavanju negovatelja napustili svoju zemlju i krenuli putem najrazvijenije evropske zemlje.
- Moja sreća je da sam od 2005. do 2009. godine boravila u Nemačko,j gde sam radila kao dadilja. Za to vreme sam naučila jezik što mi je, za razliku od ostalih koji iz Bosne i Hercegovine žele da rade kao negovatelji, velika prednost. Kada sam čula da su Bosna i Hercegovina i Nemačka potpisale sporazum, odmah sam se javila u St. Vincenz Haus u Kelnu i pitala mogu li da radim, rekla je Emina za Dojče vele.
Nemačka vlada je preko nekoliko godina pokrenula inicijativu za zapošljavanje negovatelja iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Filipina, Španije, Italije, Portugala, Tunisa itd. Broj negovatelja iz ovih zemalja se u protekle dve godine povećao sa 15.000 na 21.000, a njih čini veliki broj mladih sa završenom medicinskom školom.
Emina je sada došla do pola puta. Treba da sačeka još godinu i po, pa će dobiti diplomu da je i zvanična negovateljica. Ona trenutno radi i školuje se u domu za stare i nemoćne osobe St. Vincenz Haus u Kelnu.
Međutim, njeno iskustvo pokazuje da i nije sve tako bajno. Kako je jednom prilikom rekla, posao nije lak. Ona dnevno brine i o više osoba kojima je potrebna pomoć. "Zamislite samo da sa njima moram da obavim sve što jedna osoba radi sama - umivanje, oblačenje, češljanje i tome slično", rekla je ona i dodala da ponekad prosto mora da potraži pomoć od muških kolega kada radi sa nepokretnim osobama sa viškom kilograma.
Doduše, ovde nije kraj negativne strane priče. Mnogi misle da uprkos napornom poslu, ljudi koji tamo rade mnogo zarađuju, ali to nije sasvim tačno. Eminino iskustvo je pokazalo da joj plata ponekad nije dovoljna za pokrivanje svih troškova. Stoga, ona neretko obavlja i dodatne poslove kako bi zaradila za život, a to su obično poslovi dadilje. Kako je rekla, neretko se zapita dokle će još tako da živi, zapada u krize, ponestaje joj snage, ali onda sebi kaže: "Emina, nećeš valjda stati na pola puta?".
- Razumem mlade u Bosni i Hercegovini. Do nedavno sam i sama živela u toj zemlji i znam kako je. Međutim, ovde nekad zbog posla nema svakodnevnih izlazaka na kafu. Svima koji planiraju da napuste svoju zemlju i rade, na primer, kao njegovatelj u Nemačkoj, poručujem da dobro razmisle i da budu spremni na velika odricanja i žrtvovanja. Ovde nije sve tako kako drugi govore. Moji prijatelji znaju kroz šta sve prolazim. S druge strane, nekolicina misle da sam uspela samo zato što sam napustila Bosnu i Hercegovinu", zaključuje ona.
Pročitajte i: