U Šverteu su smislili da 21 osobu koja čeka azil smeste u barake za koje se smatra da su u njima boravili esesovci koji su radili kao stražari u nekadašnjem koncentracionom logoru Buhenvald.
Veliki priliv stranaca koji traže utočište u Nemačkoj stoji nasuprot manjku kapaciteta u ovoj zemlji, budući da broj onih koji azil traže raste iz godine u godinu. Gradske vlasti Švertea su potražile alternativno rešenje, ali je ono postalo predmet optužbi i kritika.
"Ovo mesto nije normalno, mesto na kome su ljudi bili izloženi represiji, eksploataciji i nasilju", rekla je Kristina Glauning, direktor Dokumentacionog centra za nacistički prinudni rad.
Istorija Buhenvalda je osvetljena velikim brojem istorijskih izvora i ostale dokumentarne građe. U Švarteu se nalazila ispostava velikog koncentracionog logora Buhenvald u kome je ubijeno preko 50.000 zatvorenika. Mnogi od njih bili su prinuđeni na težak rad od kojeg su u velikom broju i stradali. U Švarteu je bilo zatočeno 700 Poljaka koji su korišćeni kao radna snaga u obližnjem železničkom postrojenju.
U lokalnoj samoupravi brane svoju odluku argumentom da u barakama nisu boravili zatvorenici, kao i da su, u posleratnoj istoriji, u njima bile prostorije ratnih invalida, kao i umetnički atelje.
Upotreba negdašnjih nacističkih objekata nije retka u Nemačkoj, budući da su sagradili puno toga. Olimpijski stadion u Berlinu, koji je Hitler sagradio za OI 1936. najpoznatiji je primer. Osim što je dom FK Herta, stadion je mesto na kome se održavaju i koncerti.
U zgradi nacističkog ministarstva vazduhoplovstva, podignutoj za Hermana Geringa, prošle godine održana je konferencija ministara finansija zemalja članica Evropske unije.
Ipak, koncentracioni logori, kao i mesta direktno povezana sa Hitlerom, poput njegovog bunkera, uglavnom se izbegavaju.