"Pitanje promene Ustava je unutrašnje pitanje Srbije, ako je uopšte bude bilo i kakva će promena biti, ako je bude. Ne pitam ni ja vas da li da bi mi trebalo da promenimo nemački ustav", rekao je Vilhelm novinarima na Univerzitetu Singidunum, gde je studentima održao predavanje o srpsko-nemačkim odnosima.
Upitan o mogućnosti da Srbija usvoji novu rezoluciju o Kosovu, Vilhelm je uzvratio pitanjem zašto bi on komentarisao primedbe predsednika Srbije, potsetivši da on nije srpski političar i da bi o tome trebalo pitati potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića ili nekog drugog političara u Srbiji.
Upitan šta Berlin očekuje od Beograda u pregovorima sa Prištinom i u vezi sa sprovođenjem Briselskog sporazuma, Vilhelm je odgovorio "ništa", a onda dodao da se očekuje primena Briselskog sporazuma, u kojem se ne pominje nikakva platforma. Vilhelm je, povodom krize u Ukrajini, istakao da je Nemačka srećna zbog izjave potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da će Srbija i njena buduća Vlada poštovati teritorijalni integritet svake zemlje.
"Razumeli smo da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, ali nije na meni da to komentarišem. Veoma dobro razumem tu poziciju, ali EU nije usvojila nikakve sankcije protiv Rusije, pa nema osnove za tu diskusiju", rekao je Vilhelm.
"Srpska napredna stranka, koja će formirati vladu, jasno je rekla, kao i njen predsednik Vučić, da želi da promeni svest ljudi i da uvede zakone koji će podstaći razvoj tržišne ekonomije. To je sve veoma korisno. Mislim da bi i administracija trebalo da bude efikasnija, pravosuđe je takođe sektor u kojem je potrebno raditi", rekao je Vilhelm u vezi rada buduće Vlade Srbije.
Na pitanje da li je moguće promeniti svest sedam miliona ljudi, Vilhelm je odgovorio "naravno da je moguće".
"I ja se menjam svaki dan, ljudska bića se mogu promeniti, kao i ubeđenja, ako postoje dobri argumenti. Siguran sam da Vlada Srbije ima dobre argumente, ali biće teško, jer je potrebno uključiti sve različite igrače, ako se govori o Zakonu o radu, potrebno je razgovarati sa sindikatima, i potreban je konsenzus, ali odluke se moraju doneti i svi moraju biti uključni u odlučivanje", rekao je Vilhelm.
Srbija je, po njemu, postala veoma pozitivan i konstruktivan igrač u regionu i njen imidž se veoma promenio u poslednje dve godine.
Vilhelm je naveo da je Srbija ključna država u regionu i da bi svi bili srećni kada bi postala članica EU do 2020. godine, ali da to zavisi od nje same.