Istraživanje koje su zajedno sproveli Gerontološko društvo Srbije, Udruženje penzionera Srbije i Fakultet za kulturu i medije pokazalo je da se stari pominju u tek 4,2 odsto tekstova objavljenih u domaćoj dnevnoj štampi, iako oni čine skoro petinu stanovništva.
Najviše pisale Politika i Večernje novosti
Od 14.199 tekstova objavljenih u pet najuticajnijih dnevnih listova koje izlaze u Srbiji (Politika, Večernje novosti, Danas, Blic i Kurir) tokom decembra 2015. godine, temama posvećenim osobama starijim od 65 godina bavilo se samo 596. Još poraznije deluje činjenica da se jedna četvrtina tih tekstova odnosi na slavne osobe koje nisu iz Srbije. O starima su najviše izveštavali Politika i Večernje novosti, a interesantno je da je broj tekstova u ovim novinama isti – po 181 (34%).
Starije osobe se najčešće pominju u rubrikama o kulturi, hronici i crnoj hronici dok se u rubrikama kao što su ekonomija, politika, sport i razonoda objavljuje zanemarljiv procenat tekstova o starima. Kao dominantna tema izdvaja se svaki fokus koji se odnosi na javnu politiku, zakone ili propise (27%).
Međutim, o temama o kojima bi i stari i opšta javnost trebalo da se bolje i detaljnije upoznaju kao što su socijalna ugroženost, siromaštvo, prava starijih osoba i društveni angažman, izveštava se veoma malo i sporadično.
DANAS JE MARKOVDAN: Nikako nemojte raditi OVO inače će vas stići VELIKA KAZNA
TEŠKO IH JE ČUTI, JOŠ TEŽE VIDETI
Čak i kada se o njima piše, stari su u mnogo većem procentu objekti govora, dok u samo 15,4 odsto objavljenih tekstova je akcenat na njihovom govoru, odnosno, oni su glavni subjekti „priče“. Njihovim interesovanjima, stavovima i osećanjima, nadama i aktivnostima u srpskim štampanim medijima gotovo da se ne daje prostor.
Kako se o njima retko govori, tako se stari, retko i vide. Fotografije starih osoba pojavljuju se tek u svakom 25. novinskom tekstu, a naročito je prisutan trend marginalizovanja starije ženske populacije. Gotovo na polovini fotografija (44,5%) predstavljeni su stariji muškarci sami, dok su tek na svakoj dvanaestoj (8,6 procenata) na njima žene same. U grupi različitih generacija stariji se pojavljuju u svakom šestom tekstu (16,8%), dok su starije osobe u grupi na 7,2 odsto pratećih fotografija.
STARI ŽIVE SAMO U BEOGRADU?
Iako je istraživanje vršeno samo na osnovu beogradskih izdanja, primetno je favorizovanje prestonice kao glavne geografske odrednice na koju se tekst odnosi. Čak 54,4 odsto odnosi se na teme od direktnog značaja za starije Beograđane, dok se u samo 23 od ukupno 14.199 analiziranih tekstova govori o starim osobama sa sela, što je svega 3,9 procenata tekstova koji govore o starim licama. Zanemarivanje starih u ruralnim područjima vidljivo je u svih pet dnevnih listova, ali je zanimljivo da se u ozbiljnijim novinama čak nije mogao pronaći nijedan tekst koji je govorio o starima na selu.
Pomenuto istraživanje deo je projekta “Istraživanje o uticaju medijskog izveštavanja na percepciju i stavove javnosti o starijim osobama u Srbiji” koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.
Udeo broja lica starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu Srbije iznosi 17,3% i blago je povećan u odnosu na 2002. godinu, kada je iznosio 16,6%.
Ovi trendovi nastaviće se i u budućnosti. Prema projekcijama EUROSTAT-a, u periodu 2013−2080. očekuje se dalje smanjenje udela radno sposobnog stanovništva i povećanje udela starijih od 65, a posebno povećanje udela starijih od 80 godina, koje sada iznosi 5,1%.
DA VAM SE SRCE RASTOPI: Godine im ne mogu ništa, a zajedno mogu sve! (FOTO)
U Srbiji udeo starijih od 80 godina iznosi 3,67%,
Prosečna starost stanovnika Evropske unije varira od zemlje do zemlje, ali u proseku iznosi 41,9 godina.
Prosečna starost stanovništva Srbije konstantno se uvećavala u celom posleratnom periodu (od 1946. do danas) i u 2013. godini iznosi 42,2 godine.