Poreklo
Veruje se da ova rasa potiče još iz doba Vikinga, to jest da se doselila u Norvešku kao naslednik Skogkatt mačke, kratkodlake rase iz Južne Europe. Zatim se prilagodila hladnijoj klimi i ostala. Vikinzi su ih navodno vodili sa sobom na brodove kako bi tamanile pacove. Poznata je vekovima, ali je tek 1938. službeno priznata, piše Index.hr.
Izgled
Radi se o krupnoj i mišićavoj mački koja se može pojaviti u svim bojama i raznim šarama. Teži obično između četiri i po do sedam kilograma. Dugo, dvostruko krzno štiti je od jake zime, a istaknutu dužu dlaku ima na ušima, šapama i bogatom repu.
Temperament
Norveška šumska mačka je inteligentna i zaigrana, ali i vrlo strpljiva. Voli društvo, kako ljudi, tako i drugih većih ljubimaca. Nije razdražljiva ni hirovita pa se dobro slaže s decom. Zbog izraženog lovačkog nagona nije je preporučljivo ostavljati s ljubimcima kao što su ptice, glodari i slično.
Uslovi za čuvanje
Najviše uživa u hladnijim podnebljima i tamo gde joj se mogu omogućiti nesmetan lov i penjanje. Nije zahtevna kada je nega u pitanju, treba je samo očetkati jednom dnevno.