Su-34 je višenamenski avion lovac-taktički bombarder na mlazni pogon, čija izgradnja je počela još osamdesetih godina XX veka u Sovjetskom Savezu. Prvi let aviona bio je davne 1990. godine a kao bazni model za razvoj ovog aviona poslužio je borbeni avion Su-27. Novi Suhoj je trebalo da zadrži većinu prednosti lovca Su-27 kao i da ima visoku efikasnost u izvršenju zadataka uništavanja ciljeva na zemlji i površinskih ciljeva na moru, kao i to da se može koristiti u borbi protiv podmornica. S toga, avion je umnogome zadržao poznatu siluetu aviona Su-27 osim kokpita koji dizajniran kao dvosed, s tim što piloti sede jedan pored drugog, a ne jedan iza drugog.
Tokom 2010. godine izvršena je modernizacija ovog aviona, time što su mu dodate sledeće novine:
1) ugrađene su nove rakete sistema vazduh-vazduh i vazduh-brod,
2) urgađen je poboljšani turbomlazni motori AL-31F-M1,
3) ugrađena je pomoćna gasna turbina TA14-130-35.
Završna faza testiranja završena je 19. septembra 2011. godine a avion je početkom 2014. godine ušao u službu oružanih snaga Ruske Federacije.
Zbog mnogih modifikacija i nadogradnji tokom godina, bomabrderi Su-34 razlikuju se od svojih predhodnika jer imaju veći domet, poseduje novu navigacionu opremu i novi sistem kontrole naoružanja, a takođe poseduje pametni anti-radarski sistem odbrane i najmodernije računare koji obezbeđuju dodatne mogućnosti za pilota.
Avioni Su-34 takođe imaju jedan od najvećih kokpita među lovačkim avionima, koji omogućava pilotima aviona da sednu jedan pored drugog pa čak i da ustanu i isprave se, naročito tokom dugih letova. Uz to ima dovoljno prostora da jedan pilot legne, a iza sedišta postoji čajna kuhinja i toalet.
Po dolasku na aerodrom, avion je demonstrirao letačke i taktičke sposobnosti, kao i ofanzivne borbene sisteme, prenosi RT.
Su-34 je četvrta generacija vojnih aviona, dizajniran je da bude višenamenski, za sve vremenske uslove i frontovski lovac poput svojih stranih varijanti, kao što su američki F-15 Orao, francuski Miraž 2000 i evropski Tajfun Evrofajter.