Prof. dr Milenko Proročić, stručnjak koji je metodu vantelesne metode doneo na ove prostore i učestvovao u rađanju prve bebe iz epruvete u Srbiji zajedno sa pokojnim prim. dr Spasom Anđelićem kaže da bi surogat majčinstvo rešilo probleme žena koje su zbog raka ostale bez materice.
"Ali i onima koje su rođene bez ili sa nedovoljno razvijenom matericom. Ili boluju od nekih drugih bolesti koje isključuju trudnoću. Surogat majčinstvo, tamo gde postoji, jasno je pravno definisano. Surogat majka ne donosi odluke o trudnoći niti posle porođaja ima bilo kakva prava na dete“, objašnjava ovaj stručnjak.
Prema njegovim rečima, sama procedura je klasična vantelesna oplodnja.
„Od biološke majke uzima se jajna ćelija, a od oca spermatozoidi. Oni se spajaju, i na kraju zametak se ubacuje u matericu surogat majke. Genetski materijal je od majke i oca i ne meša se sa onim koji ima surogat majka, bez obzira na to što beba raste u njenom telu“, dodaje Proročić.
On napominje da je u Srbiji stopa steriliteta i dalje od 15 do 17 odsto i da bi ova metoda pomogla upravo tim ženama.
Hajra Mujović Zornić, potpredsednica Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo kaže da bi Srbija trebalo da uvede surogat materinstvo, ali koje se ne bi plaćalo, piše „Alo“.
"Trebalo bi da se ograniči tako da u obzir dolaze majke, ćerke i sestre. I ranije je bilo pokušaja da se surogat materinstvo uvede, ali veliki otpor je bio komercijalizacija postupka, odnosno plaćanje žena koje bi bile surogat majke. U medicini plaćanje tela i organa je potpuno isključeno. Zbog toga surogat materinstvo nije omogućeno u mnogim zemljama Evrope. Podržavam ovaj predlog u okviru Nacrta građanskog zakonika, ali trebalo bi dobro da se razradi, tako da bude prihvatljiv načinu razmišljanja i shvatanja građana Srbije“, kaže ona.
U Ministarstvu zdravlja s druge strane kažu da na osnovu važećeg Zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, institucija surogat majke nije dozvoljena. Po ovom zakonu ovakav postupak se smatra krivičnim delom I predviđena je kazna zatvora od tri do deset godina.
"Što se tiče Nacrta građanskog zakonika, Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja do sada nije konsultovana, niti obaveštena o bilo kakvoj inicijativi vezanoj za pomenutu oblast,, kažu oni.
Prema objavljenim informacijama, žene sa Balkana koje žele da iznajme surogat majke, odlaze u Ukrajinu. Tamo su zakoni liberalniji, a i cene su tri puta niže nego u Americi. Procedura se plaća instituciji koja se bavi surogat materinstvom od 22.000 do 26.000 evra. Surogat majci ta institucija plaća 5.000 do 8.000 evra, a one se obavezuju da će da žive zdravo i neće raditi ništa što bi loše uticalo na trudnoću. Droga, alkohol i cigarete su im strogo zabranjene.
Amerikanka Lori Tompson rodila je ćerkicu jednom paru iz Srbije za oko 100.000 dolara od čega je 25.000 bilo za uslugu surogat majčinstva. Tompsonova je morala da prođe lekarske, psihološke i administrativne kontrole da bi došla u obzir da postane surogat majka. Kada je prešla te prepreke, dobila je na izbor tri profila roditelja koji su tražili njene usluge. Izabrala je bračni par iz Srbije u četrdesetim godinama, koji je godinama prolazio kroz neuspešne tretmane neplodnosti.
„Želela sam da im pomognem“, rekla je tada Tompsonova.
Lista poznatih svetskih glumaca koji su koristili usluge surogat majki je duga. Na njoj se nalaze velika imena svestke muzičke i filmske scene, kao što je Robert de Niro, Nikol Kidman i Kit Urban, Elton Džon i njegov suprug Dejvid Fernišuje. Riki Martin je uz pomoć surogat majke dobio dva sina. Tu su i Sara Džesika Parker i Metju Broderik, koji su se odlučili za surogat majku zbog problema sa neplodnošću.