Imamo sposobnost da ignorišemo instinkt i na taj način izlažemo svoj organizam ekstremnim uslovima u potrazi za novim iskustvima.
Stabljike i lišće paradajza sadrže alkalne otrove koji mogu da izazovu stomačne probleme, a nezreli zeleni paradajz ima isti efekat. Trebalo bi pojesti velike količine stabljike i lišća da bi posledice bile smrtonosne.
Muškatni oraščić je halucinogen. Ako biste pojeli 15 grama ove biljke, postoji mogućnosti da se grče mišići, a ako biste, kojim slučajem, pojeli ceo oraščić došlo bi do vrste psihotičkog napada, koji uključuje predosećaj da nastupa propast sveta i da je došao sudnji dan.
Zbog toga što ne prolazi kroz proces pasterizacije u kome se uništavaju štetni toksini, matični mleč često sadrži andromedotoksine, što može dovesti do vrtoglavice, slabosti, prekomernog znojenja, mučnine i povraćanja. Sve pomenute simptome izaziva jedna kašika andromedotoksina.
Postoje dve vrste badema, slatki i gorki. Gorki sadrže relativno velike količine cijanovodonične kiseline. Samo sedam do deset sirovih gorkih badema mogu da izazovu probleme kod odraslih, a kod dece, čak, smrtni ishod, prenosi Blic žena.
Otrovi glikoalkaloidi se mogu naći u lišću, stabljikama i klicama krompira, posebno ako ostane dugo da stoji na svetlosti. Glikoalkaloidi mogu da izazovu grčeve u stomaku, dijareju, glavobolju, komu i smrt. Samo tri do šest miligrama po kilogramu telesne težine može biti kobno. Izbegavajte krompir sa zelenkastim mrljama.
Lišće rabarbare sadrži oksalnu kiselinu, koja učestvuje u stvaranju kamenja u bubregu. Ukoliko biste pojeli pet kilograma ovog lišća, to bi bilo fatalno po vas, ali je dovoljna i mnogo manja količina da bi se čovek ozbiljno razboleo.
Jabuke, trešnje breskve i kajsije sadrže koštice u kojima se nalazi vrsta cijanovodonične kiseline koja se zove još i "pruska kiselina". Ova kiselina je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature, na 26 °C.