Političke, NVO i medijske ekspoziture Vašingtona i Brisela mesecima nas plaše da od leta nema ništa i da nas čeka vrelo "balkansko proleće". Ali još ne otkrivaju koji model su nam namenili: makedonski, arapski, ukrajinski... Ili će to biti naš autentični srpski "proizvod". Recimo, miks 5. oktobra 2000. i "Milosrdnog anđela".
Makedonski model "balkanskog proleća" smo videli u maju prošle godine u Kumanovu. Rezultat, nekoliko desetina mrtvih. Nastavak već godinu dana gledamo u Skoplju. Smenjuju se demonstracije i kontramitinzi, raspisuju se i odlažu izbori, zemlja je u stalnom vanrednom stanju. I tako će da bude sve dok Makedonci ne izaberu predsednika koji neće smeti da pomene Moskvu, a kamoli da odlazi kod Putina.
GRAĐANI NEĆE DA TRPE "ŽUTO NASILJE": U petak miting protiv RTV i Pajtića
Ukrajinsko proleće traje već dve godine. Po američkom scenariju. Građanski rat, sedam, hiljada mrtvih, desetine hiljada ranjenih, gradovi razoreni, privreda uništena, zemlja podeljena na dva dela. Krim već "otišao" Rusiji, Donjeck se nalazi na istom putu. A leta, onog političkog, koje bi označilo kraj "ukrajinskog proleća", ni na vidiku.
U doba "diktatora" Gadafija, građani Libije su imali dobro plaćen posao, besplatno školovanje i lečenje, desetine hiljada dolara miraza od države mladencima prilikom sklapanja braka, pomoć prilikom kupovine stana i automobila... Ukratko, prava robija. A onda su Amerikanci odlučili da ih oslobode. Podelili im oružje i pustili ih da se međusobno ubijaju. Sad se Libijci baškare u građanskom ratu i terorizmu. Nemaju posao, nemaju platu, ali zato imaju demokratiju. Mogu da biraju da li će pucnjavu i revolveraške obračune da gledaju na televiziji ili kroz prozor. Ako sad uopšte imaju televizor. Zemlja ima dva vlade, tri glavna grada, četiri armije i desetak policija. Pa Libijci mogu da biraju ko će da ih ubija.
Na manje ili više sličan način, "arapskim prolećem", Amerikanci su "oslobodili" Egipat, Tunis, Jemen, Alžir, Bahrein... Tamo sad sve puca od demokratije. Iz kalašnjikova. Legalno izabrani predsednici u zatvoru, redovne sudove zamenila su povremena streljanja i vešanja na ulici, umesto nekadašnjih spektakularnih vatrometa turisti u tim državama sada mogu da uživaju u besplatnim eksplozijama terorista samoubica.
Crni humor kaže da je "arapsko proleće" Iraku i Siriji nešto donelo, a nešto odnelo. Donelo im je desetogodišnji rat do istrebljenja, a odnelo više od milion ljudskih života. Zahvaljujući američkim obaveštajnim službama i "borcima za ljudska prava" iz Zapadne Evrope, ove dve države imaju više vojnih formacija i terorističkih grupa nego što Srbija ima političkih stranaka. Što nije nimalo lako postići. Tamo se bukvalno ne zna ko protiv koga ratuje, ko koga ubija. A najviše ubijaju sami sebe. Toliko im je lepo.
SASTANAK JOKSIMOVIĆ - DITMAN: Nema novih uslova u vezi sa otvaranjem poglavlja 23 i 24!
A sve to je, podsećam, počelo "srpskim prolećem", 5. oktobra 2000. godine. S tom razlikom što kod nas nije bilo krvi. Malo vatre i pucanja, paljenje državnog parlamenta, uređivanje programa državne televizije bagerom i to je to. Više nego skromno. Amerikanci i ovi domaći ljubitelji NATO pakta, što im srce kuca u ritmu promene kursa dolara, velikodušno nam nude priliku da to ispravimo. Što da mi budemo gori od Iračana, Libijaca ili Sirijaca?
Tim pre što imamo skoro idealne (pred) uslove da ih nadmašimo. Rovovi iz poslednjih ratova u BiH, Hrvatskoj i na KiM još nisu potpuno zatrpani. Ožiljci međusobne mržnje su vidljivi na svakom koraku. I na zgradama i u dušama. Na KiM imamo hiljade ekstremista iz bivše OVK koji smatraju da se Srbija završava malo južnije od Niša. U Siriji i Iraku ratuje više od 1.000 pristalica Al Kaide, Islamske države i Fronta Al-Nusra iz BiH, sa KiM, pa čak i iz Beograda, koji bi voleli da svoj krvavi zanat obavljaju bliže kući. Da za vikend mogu da posete rodbinu. U BiH imamo čitav front ekstremista, od zgrade vlade u Sarajevu, do Bočinje, Gornje Bioče i desetina sličnih vehabijskih i selafijskih zajednica, koji smatraju da Republiku Srpsku treba ukinuti. Džihadom. U Raškoj i širom BiH imamo džamije i džemate, poput "Furkana" u Novom Pazaru, koji podsećaju na regrutne centre islamskih ratnika.
Pravo balkansko bure baruta. Samo treba neko da zapali fitilj. Pa da „Cigani lete u nebo“. A kad se dim raziđe i pokupimo mrtve, da uživamo u demokratiji i ljudskim pravima. Amerikanci i njihovi ovdašnji uterivači demokratije, dobro raspoređeni po NVO i medijima, nam nude da to učinimo sami. Da oni ne prljaju ruke.
MIHAJLOVIĆ: Nije moguće da nova vlada bude formirana do 17. juna
Pre dvadeset godina, Amerikanci i NATO su nam prvo organizovali „balkansko proleće“, a zatim priredili "Milosrdnog anđela". Sad smo u boljoj poziciji: možemo da biramo redosled.