Tunjevina je vrlo bogata i višestruko korisna namirnica od koje se pravi fina pašteta, a zajedno sa testeninom može poslužiti kao ukusna salata.
Američki nutricionisti su nedavno ispitivali ispravnost tunjevine u konzvervama i odgovorili na pitanje koliko je dobro to što se ona nalazi na našoj svakodnevnoj trpezi. Došli su do rezultata da je ona bogata prekomernim količinama žive i teških metala.
Tuna je migracijska riba koja može da prepliva velike razdaljine. Na tom putu vrlo je moguće da će prisvojiti teške metale i raznorazne štetne materije koje zagađuju more. Živa koja se nalazi u tunjevini ne može nestati tokom njenog konzerviranja, a naša podložnost njenim negativnim svojstvima zavisi od karakteristika svakog pojedinca koji je konzumira.
Američki naučnici su eksperimentisali na dvema osobama prilikom čega su uvideli da je svaka reagovala na drugačiji način. Faktori koji doprinose reakciji na tunjevinu su broj kilograma, stanje imuno sistema i genetske bolesti ljubitelja tunjevine.
Istraživanje pokazuje da se u 100 g konzervirane tunjevine može naći od 10 do 45 mg žive, dok će ista količina u svežem komadu ove ribe biti dvostruko veća. Na neki način, konzerviranje ribe ublažava količinu štetnih materija.
Kako biste izbegli posledice kao što su problemi sa probavnim sistemom, malaksalost i gubitak pamćenja, nutricionisti savetuju da tunjevinu (u bilo kom obliku) jedete umereno.
Ovi podaci nisu novi. Panika oko trovanja živom iz tune počela je još 2004. godine, kada je američka Agencija za hranu i lekove trudnicama savetovala ograničen unosi ove ribe u organizam, podseća portal dnevno.hr.
Pročitajte i: ŠOKANTNO: Pronađen otrov u pirinču!