Prvi čovek ove banke, Mario Dragi izjavio je da će ta finansijska institucija mesečno kupovati obveznice vredne čak 60 milijardi evra.
Ukupan otkup vredeće više od bilion evra, prenosi BBC, jer će se ova odluka sprovoditi do septembra 2016.
Cilj lansiranja ovog programa je pokretanje usporenog privrednog rasta evrozone, u kojoj je inflacija u decembru skliznula u negativnu zonu (minus 0,2 odsto), što je znatno ispod zacrtanog cilja centralne banke od nešto ispod dva odsto.
Ovakva odluka EBC-a, izazvala je sunovrat evra prema dolaru, pa je jedinstvena evropska valuta na Londonskoj berzi pala na 1,1513 dolara sa jutrošnjih 1,1620 dolara.
ECB je ranije danas na prvom zasedanju u ovoj godini, zadržala referentnu kamatnu stopu na 0,05 odsto.
Kao što je očekivano, ECB je zadržala REPO kamatnu stopu na nepromenjenih 0,05 odsto, a druge dve kamatne stope (graničnu kamatnu stopu i kamatnu stopu na depozite) na 0,30 odsto, odnosno minus 0,20 odsto, prenosi agencija Frans pres.
Za Evropu je, ocenjuju analitičari AP, pravi trenutak da pribegne programu kvantitativnog popuštanja - privredni rast je slab, stopa nezaposlenosti visoka a inflacija niska i sve su veće bojazni da će se region suočiti sa hroničnom deflacijom.
Kupovina obveznica će pomoći u borbi sa tom pošasti "upumpavanjem" svežeg novca u ekonomiju, povećanjem inflacije i pojeftinjenjem kredita, ali i ublažavanjem uslova za uzimanje kredita. Evro će oslabiti, što je podsticaj za izvoz.
Najveći protivnik tzv. kvantitativnog popuštanja za koje se ECB odlučila jeste Nemačka čiji je poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber iz grupe Evropska narodna partija izjavio da ECB nema mandat za taj paket.