Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta Bejlor u Teksasu, poredeći dve paralelne studije.
Jedna studija je uključivala 269 ispitanika koji su preispitivali ranije greške koje su počinili u životu – prevare partnera, fizičko povređivanje, tračarenje i odbijanje, prenosi medicalnewstoday.com. U drugoj studiji, 208 ispitanika je pričalo o hipotetičkim potezima.
Ispitanici su morali da odgovore na sledeća pitanja:
-Koliko su sebi oprostili grešku?
-Koliko su se trudili da se izvine ili traže oproštaj?
-Koliko su osećali da im je druga osoba oprostila?
-Koliko su doživeli samo-praštanje kao moralno opravdano?
Oni koji su sebi najviše davali najviše 'odštete' rekli su da im je bilo lakše da oproste sebi. To im je takođe olakšalo i da prime oproštaj od druge osobe.
Druga studija je tražila od ispitanika da zamisle scenario u kome ne uspevaju da preuzmu krivicu za akciju koja je uticala na to da njihov prijatelj dobije otkaz. Rezultati su bili slični kao i u prvom slučaju, jedino je postojala mala razlika u načinu prihvatanja oproštaja od druge osobe, koji je uticao na to da li ispitanik lakše ili teže oprašta sam sebi.
Sveukupno, istraživanje je pokazalo da, što je greška veća i što veću krivicu osoba oseća, teže mu je da oprosti sebi. Ali, dopuštanje 'moralnog OK' se pokazalo kao način za smanjenje osećaja krivice.