Ovo je jedina pronađena vrsta roda Moloh, nazvana po demonu Molohu iz srednjeistočne mitologije. Bodljikavi zmaj, kako je zvanično poznat, može da naraste do 20 santimetara u dužinu i živi do 20 godina. Još se zove i bodljikavi đavo, rogati gušter i rogata žaba.
Njegove bodlje su neverovatno oštre i samim tim ga čine jednom od najmanje napadnutih životinja u lancu ishrane u pustinji. Živi u pesku i žbunju, ženke su veće od mužjaka, a jaja polažu oko 30 santimetara ispod površine.
On takođe ima i "lažnu glavu" na svom gornjem delu leđa koja se pojavljuje kada se grabljivci usude da ga napadnu, a on se sklupča u loptu u samoodbrani. Lažna glava se sastoji od mekanog tkiva, dok je ostatak tela prekriven čvrstim pločicama koje se završavaju bodljama.
Pločice imaju i drugu ulogu osim oklopa - kada pada kiša, bodljikavi zmaj je skuplja u procepe i kanališe ka ustima. Takođe, kapilarna akcija mu omogućava da "pije" celim telom.
Jede mrave, a posebna poslastica su mu Ochetellus flavipes, vrsta koja je, kao i zmaj, endemska u Australiji. Dnevno pojede oko 1.000 mrava.
Nešto najbliže što postoji slično bodljikavom zmaju u svetu su severnoamerički bodljikavi gušteri, Phrynosoma, što naučnici smatraju primerom konvergentne (nezavisne) evolucije. Može se držati u zatočeništvu.
Pročitajte i: