Dabog je postao onaj čije se ime ne sme izgovoriti, kojeg se ljudi plaše kao demona. Sloveni su morali prihvatiti novog boga a Dažbog nije mogao biti jednostavno zaboravljen. Nekadašnji bog Sunca i kiše, bog podzemnog sveta i rodonačelnik ljudi, posle pojave hrišćanstva zadržao je samo svoju htonsku dimenziju i degradiran je u đavola.
Pagani su ga zamišljali kao hromog starca sa štapom, koji je često silazio među njih i rešavao njihove probleme. Bio je odeven u životinjsku kožu, najčešće medveđu, najčešće ga je pratio crni pas, odnosno vuk, takođe hrom. Ponekad su i Dabog i vuk bili slepi na jedno oko.
Tako su raširena verovanja u kojima hromi vuk donosi neku vest ili kako je vuk spasio neku grupu ljudi u šumi da se ne izgube. Vuk koji je sam Dažbog ili Dažbogov izaslanik je obično bele boje
Nakon primanja hrišćanstva Dažbogov kult je zamenjen kultom Svetog Save. Mnoge legende o Dažbogu su samo promenile ruho, a umesto Dažboga kao glavnog aktera u legendama, pojavio se Sveti Sava, koji obilazi narod i svojom mudrošću rešava probleme seljana.