Jedna čitateljka bosanskog portala ''Novi'', koja je zahtevala da ostane anonimna, poslala je redakciji pismo koje je zapravo njena tužna ispovest koju je želela da podeli sa svetom.
Prenosimo pismo u celosti:
“Imam 24 godine i dolazim iz Bosne. Pokrivena sam i živim islam svoj celi život. Moja priča je prosta, znala sam ceo život za školu i veru.
Uspešno sam završila studije i došlo je vreme moje udaje. Roditelji žele da se udam za čoveka kojeg su mi oni našli. A ja sam pre nekoliko meseci upoznala momka iz Sandžaka koji studira u Turskoj, mnogo smo se zavoleli. I moji i njegovi su protiv nas, i mesto i vreme, čini se kao da je sve protiv nas. Ovo je moja ispovest.
Moja tajna i moj život. Iskreno da vam kažem, ja nikada nisam nikog volela kao njega. To je moja prva ljubav. I ne želim da se na silu udam, za nekog koga i ne poznajem. Ovim putem želim da njemu kažem da ga volim i da ne odustaje od nas.
Znam da neće biti lako, ali je vredno da dočekamo naše sutra. Mi ne tražimo puno od sveta. Samo jedno mesto ispod neba za nas.
Želela bih da zna da se i dalje borim za njega i neka naša priča ugleda svetlo dana. Nismo savršeni, ali mislim da smo zaslužili malo sreće u ovom svetu. Uspeli smo da ostvarimo tako iskrenu i čistu ljubav na ovom svetu gde nas sve vara. Da li je moj način ispravan i da li je ispravno ovo što radim, vreme će da pokaže.
Uzimam vas da budete svedoci mojoj ljubavi i mojoj borbi. Samo se nadam da nisu uzalud ovi redovi koje pišem.
Poželite mi sreću. Hvala vam”.