“Primećujem veliku promenu. Sve je više političkih partija koje javno zastupaju prava LGBT osoba, više je LGBT sadržaja u mejnstrim kulturi, mediji više i na bolji način obrađuju temu, manje je govora mržnje nego ranije, LGBT osobe su hrabrije i odvažnije no ranije”, rekao je osnivač Kvirije, Predrag Azdejković za naš portal.
„Pitanje LGBT prava i vidljivost ove zajednice je došla relativno skoro i ne možemo da očekujemo da će u Srbiji danas biti isto kao u nekim drugim zemljama sveta u kojima borba za LBGT prava traje pedeset godina“, rekao je jedan od organizatora Parade ponosa, Boban Stojanović i dodao:
“Ako uzmemo u obzir da se radi o društvenoj grupi prema kojoj postoji izuzetno visoki nivo predrasuda, onda možemo da budemo zadovoljni. Mislim da se o LGBT temama govori dosta i da se sve te barijere polako razbijaju. Ono što je potrebno je više ljudi koji u javnosti mogu da stanu u odbranu svog identiteta i to će za sve nas koji se bavimo aktivizmom biti veliki izazov.”
Predstavnici stranih ambasada poručili su da je ovo istorijski dan i da Srbija šalje snažnu, pozitivnu poruku da se u zemlji poštuju ljudska prava i da nema mesta za govor mržnje.
“Klima se ne može tako brzo promeniti, ali promena svakako ima. Pre 20 godina, zbog homoseksualnog akta ste mogli u zatvor do jedne godine, pre 15 godina je pocelo usvajanje zakona prema kojima se zabranjuje diskriminacija u nekim sferama, a pre samo 5 smo dobili zakon protiv diskriminacije koji zabranjuje potpuno bilo kakvu diskriminaciju prema osobama drugacije seksualne orijentacije. Proces postoji ali je sve sporo jer i dalje 70% građana Srbije veruje da je homoseksualnost bolest”, rekao je predstavnik Organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić.
Povorka Parade ponosa, u kojoj je bilo oko hiljadu ljudi, krenula je od zgrade Vlade Srbije nešto posle 12.00 i stigla oko 13.15 na plato ispred Skupštine grada, gde je održan skup, bez ikakvih incidenata. Ali koliko je u danima, nakon parade, bilo moguće da se LGBT osobe ponašaju slobodnije u javnosti, da se drže za ruke ili da se zagrle?
“Držanje za ruke i pokazivanje nežnosti u javnosti nije zakonom zabranjeno tako da možemo, ali je pitanje da li smemo. A kad je pitanje da li smemo onda to zavisi od osećaja sigurnosti i lične hrabrosti. Lezbejskim parovima je lakše da iskazuju nežnosti u javnosti i da se drže za ruke, jer to rade i heteroseksualne devojke sa svojim drugaricama. Kada su gej muški parovi u pitanju onda je tu situacija malo problematičnija i ne usuđuju se na taj korak”, kaže Azdejković.
“Mislim da taj stepen slobode još nije ostvaren. Ako izuzmemo gej klubove, LGBT osobe se prilično kontrolišu u javnom prostoru. Strah od toga da će nas neko udariti, povrediti, uvrediti je prilično veliki. Zapravo, strah je najveći problem LGBT zajednice. Plašimo se i gubitka, da ne budemo ostavljeni i sami. Imati problem kao grupa ljudi, ne znači to da smo negde zarobljeni, već i to koliko možemo da budemo slobodni.”, rekao je Stojanović.
“Reakcije svih ljudi koje znam su ekstremno pozitivne. Svi oni shvataju koliko je ovaj događaj bio vazan za Srbiju a ne samo za LGBT zajednicu”, rekao je Miletić. Sa njim se slaže i Boban Stojanović:
“Reakcije su prilično pozitivne. Postoje različiti doživljaji ovogodišnjeg Prajda, ali ono što je najvažnije je da se on desio bez incidenata i da je država pokazala da može kad hoće.”
Pogledajte i: Kako to gejevi u Evropi rade?
Završena Parada ponosa, pozitivna slika Srbije