Vladimir Putin je svakako jedan od najznačajnijih lidera u novijoj ruskoj istoriji, koji je umnogome zaslužan za status koji njegova država ima u svet danas. Ali i pre njega, Rusija je bila jedna od najvećih, najopasnijih i najbogatijih zemalja na svetu.
Osim što je stalna članica Saveta bezbednosti UN, osnivač Zajednice Nezavisnih Država (ZND), bezbednosnih saveza ODKB i Šangajske organizacija za saradnju, koosnivač ekonomske organizacije BRIKS, Rusija je prevashodno jedan nezavistan vojno-ekonomski džin, zbog čega je redovno "trn u oku" vodećim državama na Zapadu.
Kao pravna naslednica bivšeg Sovjetskog Saveza, Rusija je teritorijalno najveća država na svetu (17.125.187 km²). Prostire se preko ogromnih prostranstva istočne Evrope i Azije, pokrivajući gotovo dvostruko veću teritoriju od država koje su joj glavni konkurenti na ''svetskom tronu moći'', poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
Pored velike teritorije Rusija je zemlja izuzetno bogata prirodnim resursima, naročito naftom i gasom, što su njeni glavni izvozni energenti. Samo Sibir, to enormno prostranstvo divljine i prirodnih bogatstava, energijom i sirovinama može da "hrani" čitav svet. Ali Sibirom tek treba ovladati i to će biti veliki, ako ne i sudbinski izazov Rusije u 21. veku.
Kada se na sve ovo doda i predstojeći ''pohod na Arktik'', bogatstva Rusije će se samo uvećati. A to je upravo jedna od činjenica koja mnoge države na Zapadu čini nervoznim, jer to znači da će u budućnosti, za koju se uveliko najavljuje velika oskudnost u resursima, one sve više zavisti od Rusije. Današnje krize u istočnoj Evropi, problemi oko izgradnje Južnog toka, kao i obaranja cena nafte su upravo pokušaji pojedinih faktora na Zapadu da se ta ''nezamisliva'' budućnost spreči!
Rusija je "opasna", ne zato što ide po svetu i nameće "svoje vrednosti" drugima, već zato što kad ste najveći i najbogatiji, ljudi po pravilu žele ono što vi imate i učiniće sve da do toga dođu. A današnja pozicija zapadnog sveta prema Rusija govori sve.
Setimo se samo nedavnog diplomatskog "lapsusa" bivše američke državne sekretarka Medlin Olbrajt, kada je izjavila da je "nepravedno da Rusija raspolaže tolikim prostorom i tolikim prirodnim bogatstvima dok druge zemlje u tome jako oskudevaju. Na prostorima Sibira i ruskog Dalekog istoka, bilo bi mesta i za mnoge druge". Međutim, sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin je na takve i slične "komentare" uvek odgovarao metaforično, ali vrlo jasno: "Hvala dobrom Bogu pa Rusija nije Irak".
Međutim, Olbrajtova nije sama u tome. Još je čuveni američki politikolog poljskog porekla Zbignjev Bžežinski, na čijim teorijama se i danas zasnivaju čitave doktrine američke spoljne politke, rekao svojevremeno da "nije dovoljno samo slamanje komunizma i raspad SSSR, jer onaj ko bude kontrolisao Evroazijsku ploču ("Hartland") kontrolisaće čitav svet", jer budućnost pripada resursima, a ne ratovima!
Na veliku nesreću Bžežinskog i čitavog Zapada, najveći deo "Hartlend-a" se upravo nalazi na području bivšeg Sovjetskog Saveza, tj. Rusije i ZND, pa i buduće Evroazijske Unije. Zato i ne čudi vreme i energija koju Putin ulaže u finalizaciju planiranih saveza i Unija. Jer upravo ovakve ličnosti na Zapadu, koji često zauzimaju ili visoke politički funkcije ili deluju kao stručni savetnici zapadnih vlada, Rusiji žele i predviđaju "jugoslovenski scenario" u paketu sa "arapskim prolećem". Oni znaju da kada plansko proširenje nove Evroazijske unije bude završeno, njom će biti obuhvaćeno više od 60 odsto svetskih zaliha gasa i skoro 50 odsto zaliha nafte. Rudna bogatstva nove Unije biće ubedljivo najveća od svih država i saveza na svetu, kao i šumska i rečna bogatstva. To su ogromne površine netaknute prirode sa gustim šumama i najrazličitijim vrstama životinja kao i pitkom vodom koja se već smatram "najskupljim namirnicom budućnosti".
Na braniku otadžbine Ruske Federacije danas stoji velika i modernizovana ruska armija koja iz godine u godinu dostiže i prestiže standarde koji su ranije činili armiju Sovjetskog Saveza protivnikom s kojim nije bilo šale.
Pod vođstvom predsednika Putin, oružane snage Ruske Federacije podvrgnute su najvećim reformama u poslednjih 200 godina. Kao takve, postoje od 1992. godine, kada su sve oružane snage bivšeg SSSR-a na teritoriji Ruske Socijalističke Republike stavljene pod kontrolu nove Ruske Federacije.
Kada su u pitanju rodovi oružanih snaga, ruska vojska treba da dobije najmoderniju opremu i oružje. Avijacija, koja uvek bila u svetskom vrhu, već je proizvela avion pete generacije sa "stelt" karakteristikama (T-50 Pak Fa). Takođe, tokom "Parade Pobede 2015" godine biće predstavljena i najnovija generacija ruskog tenka po imenu "Armata". A kada je reč o svemirskoj tehnologiji, ruski inženjeri su oduvek predstavljali svetski vrh. Nova raketa za prenos tereta "Angar" već je uspešno testirana tokom julu 2014. godine, a kada uđe u operativnu upotrebu Rusija će biti u poziciji da lansira sve vrste satelita sa svoje teritorije, čime će dobiti zagarantovan nezavisan pristup svemiru.
Na kraju, tu su i ruski nuklearni kapaciteti, čija modernizacija takođe uveliko traje. Najnoviji dodatak ovih snagama je interkontinentalna raketa "Bulva", koja je već dva puta uspešno lansirana sa ruskih nuklearnih podmornica.
Više je nego jasno da ko god bude želeo da kontroliše "Hartlend" ili barem pokuša da primeni praksu "obuzdavanja" ruske političke i ekonomske ekspanzije, mora imati na umu da je "ruski medved" naoružan do zuba, sa snažnim vođstvom i voljom koja je tokom istorije već osujetila slične pokušaje mnogih osvajača.