Centar za kulturu Tivat organizuje najznačajniju kulturnu manifestaciju "Purgatorije" koja se održava u letnjem periodu. U okviru desete jubilarne manifestacije "Purgatorije" u utorak, 22. jula, u atrijumu letnjikovca Buća u 21.30 časova, održaće se promocija romana "Tušta i tma" Svetislava Basare i Miljenka Jergovića.
Basara i Jergović spadaju među najveće savremene pisce, a njihovi čitaoci dobro znaju i da su sjajni esejisti.
Dopisivanje se, s jednim dužim prekidom, odvijalo od 2010. do 2013. Basara i Jergović su ljudi koje povezuju brojna interesovanja, sklonosti i idiosinkrazije a, na kraju krajeva, i ceo niz malih i velikih zajedničkih istorija: književnih, političkih, kulturnih, intergeneracijskih… Dakle, imali su o čemu da razgovaraju. Svako ko je odškrinuo njihove beletrističke, ali i publicističke svetove, dobro zna i da su Basara i Jergović pisci veoma različitog temperamenta i stila. Međutim, kao stanovnici istog sveta kojeg pak gledaju sa posve različitih strana, jedan uvek odlično zna o čemu to ovaj drugi govori.
1. "Fajront u Sarajevu"
dr Nele Karajlić
2. "Romani"
Ivo Andrić
3. "Poslednje proleće u Parizu"
Jelena Bačić Alimpić
4. "Ljubav u doba kokaina"
Simonida Milojković
5. "Beograđanke"
Igor Marojević
6. "Frojdova ljubavnica"
Karen Mak, Dženifer Kaufman
7. "Tušta i tma"
Svetislav Basara, Miljenko Jergović
8. "Gavrilov princip"
Grupa autora
9. "Žena koja plače"
Soe Valdes
10. "Rukopis otkriven u Akri"
Paulo Koeljo
U nesvakidašnjoj prepisci ova dva vrsna intelektualca ponudili su čitaocu jedinstvenu analizu balkanskih naravi i događaja nastalih nakon ratova na prostorima bivše Jugoslavije. Ono što pleni u njihovoj prepisci jeste, pre svega, kultura dijaloga i kritičnost prema pojavama u njihovim sredinama. Knjiga "Tušta i tma" Svetislava Basare i Miljenka Jergovića odličan je desert za ljubitelje njihove književnosti, višestruko interesantna, ne samo iz perspektive da su njeni autori odlični, cenjeni i popularni književnici, već su obojica i veoma aktivni učesnici u javnom životu sredina u kojima žive i rade. Basara piše šest kolumni nedeljno za dnevni list Danas, dok Jergović ima dve kolumne nedeljno u Jutarnjem listu, a uz to piše i za druge medije, i obojica se bave i svojim književni "zanatom".
Tivatsko kulturno leto posebno je interesantno poslednjih godina, jer u vreme trajanja ovog festivala posetioci, među kojima je veliki broj domaćih i stranih gostiju, mogu da uživaju u gostovanju različititih i veoma kvalitetnih domaćih i stranih pozorišnih trupa, predstavama, performansima, književnim večerima, likovnim izložbama... Iz godine u godinu tivatski festival kulture sve je posećeniji što potvrđuje kvalitetet sadržaja koji čine program manifestacije.
U okviru ovogodišnjeg festivala "Purgatorije" biće održana i promocija romana "Dosije Bogorodica" novinara i publiciste Vanje Bulića koja je planirana za 8. avgust u prostoru "Yacht Cluba" ("Porto Montenegro").
U okviru književnog programa 28. festivala "Grad teatar" u Budvi, na Trgu pjesnika, održano je književno veče posvećeno novom romanu "Jedro nade" Nikole Malovića. Skoro tri decenije budvanski Trg pjesnika predstavlja književnu agoru, na kojoj su stihove kazivala ili prozu čitala najslavnija imena.
"Kao student književnosti žarko sam želeo da se i sam nađem okrenut publici, likom i delom, što mi se dogodilo rođenjem ’Lutajućeg Bokelja’, a sada i ’Jedra nade’", rekao je Malović.
Nikola Malović je Bokelj, a sebe smatra srpskim piscem koji je u jezik uneo dah Mediterana i tako ga obogatio. Diplomac je beogradskog Filološkog fakulteta, žitelj Herceg Novog i ponosni vlasnik knjižare So već 10 godina.
Čitajući odlomak iz romana "Jedro nade" autor je zvanično uveo u priču o svom novom romanu koji govori o najpoznatijem modnom dezenu na svetu, plavo-beloj prugastoj majici.
"Dok sam, navigavan podsticajnim pitanjima Vanje Gavrovski, brodio kroz obiman romaneskni sistem koji se otima tumačenju – video sam, i to prijavio publici – da je trgom iza njihovih leđa zaista prošlo mnogo sveta odevenog u najpoznatiji, najseksualniji i najavanturističkiji modni dezen – prugastoplavi dezen mornarske majice. To je roman na primorskom licu mesta kazivao da upravo govori o fenomenu(!), pri čemu se nisam libio da citiram prvu rečenicu poslednjeg poglavlja: ’Ujedinjenje zemlje odgovorile su nuklearnom bombom’, jer je mornarska majica ujedno i vojna uniforma, od bitke kod Trafalgara 1805. naovamo. Mnoge su se obrve podigle kada je bilo reči o tome da su Bokelji pre upoznali Rusiju nego Srbiju, te da su upravo Peraštani presudno uticali na formiranje ruske ratne flote, te ruske nautičke pedagogije."
Roman "Jedro nade“ je poput broda koji stoji u mestu, a radnja mu se dešava u Perastu, koji je bukvalno natopljen nautikom i sve što ima i što je sagradio kao baroknu bajku potiče iz prugastoplavog mornarskog dukata.
"Verujem da sam pomerajući književne figure po bajkovitom Perastu uticao da zauvek postane predmetom proučavanja, a ne samo brzinskih turističkih obilazaka tokom sezone. Dakako, u malo vremena od 50 minuta nabijenih kuriozitetnim podacima i pričom (između ostalog i spekulacijom po kojoj je Kristifor Kolumbo zapravo bio poreklom konverzos, pokršteni Jevrejin), te opisom možda najintrigantnijeg lica u savremenoj srpskoj književnosti – lica Adama Oza, okončalo se posećeno književno veče u sjajnog organizaciji budvanskog ’Grada teatra’", zaključio je Malović.
U romanu "Jedro nade" imamo 24 ključna pojma: mornarska majica, Boka Kotorska, svetska moda, Perast, Sv. Nikola, brod, Gugl, vino, more, Mediteran, Kolumbo, hemijski tragovi na nebu, Jevreji, pomorandže, barok, Rusija, Kina, rat, pčele, muškarac, žena, ljubav, smrt, Bog.
Malović je, kao niko pre njega, u roman utkao logiku primorskog načina života i ispleo ljubavnu priču u srcu urbane barokne bajke. "Jedro nade" je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi, otkriće Amerike...