U knjizi “Ratni zločini”, nemačkog istraživača i analitičara Jirgena Elznera, potvrđuje se manipulisanje brojem žrtava u Srebrenici. On podseća da su do 2002. godine u Podrinju iskopana 1.883 leša od kojih je samo 172 poimenično indentifikovano. Može se desiti da su to i srpske žrtve. On takođe navodi da brojka 4.600 neidentifikovanih u Tuzli ne može govoriti o žrtvama Srebrenice, već šireg područja:
"Broj muslimanskih žrtava se inflatorno povećava i treba ostaviti vremenu i stručnim ekipama da to utvrde. Slučaj Srebrenica treba celovito istražiti i skinuti anatemu odgovornosti sa Srba za genocid. Nesporno je da su se u Srebrenici dogodili zločini i da počinioce treba privesti pravdi. Međutim, u Srebrenici nije bilo genocida, što je dokazao i Institut za ratnu dokumentaciju Holandije navodeći da u vrhu politike i vojske RS nije bilo planiranja zločina, a najveći broj stradalih bili su pripadnici 28. muslimanske divizije u toku proboja."
Kada je istražni tim Ujedinjenih nacija obišao Srebrenicu 1995. godine, po nalogu generalnog sekretara, nije konstatovao zločin genocida! Oni su 24. jula 1995. izvestili centralu u Njujorku da nisu pronašli svedoke koji bi potvrdili zločine. Lični izaslanik Visoke komisije Ujedinjnih nacija za ljudska prava, Hjubet Viland, bio je sa istražnim timom u Srebrenici i Tuzli. Tu je razgovarao sa desetinama Bošnjaka, u izbegličkim logorima i kolektivnim smeštajima, i pritom nije pronašao nijednog svedoka koji bi potvrdio počinjene zločine.
U svakom slučaju bošnjačkim krugovima i dalje odgovara pozicija žrtve jer time lakše ostvaruju ciljeve unitarizaciji BiH u kojoj će imati dominantu ulogu – piše u navedenoj knjizi.
Sve to nije kasnije sprečilo Haški tribunal da osudi okrivljene srpske komandante.
Posmatračka misija UN, u svom prvom izeštaju o srebreničkoj tragediji, 17. jula 1995, navodi da je u proboju stradalo oko 3.000 pripadnika kolone. Na suđenju generalu Krstiću, general Armije BiH Enver Hadžihasanović izjavio je da je u proboju stradalo 2.628 pripadnika 28. divizije. O civilima se nije izjašnjavao, ali sa njima cifra bi verovatno bila veća.
Broj poginulih muslimana u Srebrenici nije bio 8.000, već oko 700 ljudi, tvrdio je sve do svoje smrti 2010. godine Amerikanac Filip Korvin. On je kao izaslanik specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija bio koordinator Ujedinjenih nacija za civilna pitanja u Bosni i Hercegovini, od proleća do leta 1995. godine. Korvin je uvek naglašavao da je preuveličan i broj nestalih muslimana i ocenjivao da sve to pokazuje da su zvanični izveštaji o genocidu čisto političke prirode.
"Razlika između 700 i uobičajeno pominjanih 8.000 nije brojčana – ona je politička", rekao je Korvin u intervjuu za nemački list “Juge velt”.
Prvi komandant i šef Misije Ujedinjenih nacija u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 3. marta 1992. do 2. marta 1993. godine, a potom pomoćnik načelnika Generalštaba Indijske armije, Satiš Nambijar, za agenciju SENSE je rekao:
"Moje jednogodišnje iskustvo prvog komandanta i šefa Misije Ujedinjenih nacija, pomoglo mi je da shvatim suštinske greške SAD i NATO politike u problematičnom regionu. Prikazati Srbe kao zle, a sve ostale kao dobre, ne samo da je kontraproduktivno, već je i nepošteno. Prema mom iskustvu, sve su strane bile krive, ali su samo Srbi priznavali da nisu anđeli, dok su drugi insistirali na svojoj nevinosti. Svih 28.000 vojnika pod mojom komandom, kao i predstavnici Visokog komesarijata UN za izbeglice i Crvenog krsta, s kojima smo bilu u stalnom kontaktu, nisu registrovali nikakav genocid, sem ubijanja i masakra tipičnih za takvu vrstu sukoba. Verujem da niko od mojih naslednika i njihovih vojnika nije video ništa od onoga što se tvrdilo u medijima".
Slična je tvrdnja i poznatog francuskog advokata Žaka Veržesa, koji citira reči generala Filipa Moriona: “Ubeđen sam da je stanovništvo Srebrenice bilo žrtva višeg interesa, ali višeg interesa koji se nalazio u Sarajevu i Njujorku, ali sigurno ne u Parizu, pišu Večernje novosti.
O višem interesu Njujorka i Sarajeva pisao je i general Sefer Halilović u knjizi “Lukava strategija”. On je potvrdio da je Izetbegović dugo planirao da se otrese Srebrenice.
"Ona bi verovatno bila izgubljena u svakom mirovnom dogovoru, zašto onda da ne izvuče neki politički poen iz njene tužne sudbine", zaključio je on.
General je na stranama ove knjige podsetio predsednika Izetbegovića na tajni sporazim iz septembra 1993. godine između Sarajeva i vođa bosanskih Srba, koji je predviđao podelu Bosne na tri etničke mini-države. Ovim sporazumom bi Srebrenica ostala u Republici Srpskoj. Tada je Alija Izetbegović tražio od Halilovića da razoruža bezbednu zonu, što je Generalštab odbio tvrdeći da će Srbi poklati izbeglice u gradu. Odgovor vođa SDA bio je jeziv i proročki:
"Pa, čak i da ih pobiju, nećemo mi biti odgovorni!"
Na osnovu ovog razgovora, Halilović je izveo zaključak da je od proleća 1995. Sarajevo obogaljilo odbranu Srebrenice premeštajući Orića i njegov štab i zabranivši vojsci da pomogne enklavi u vreme napada Vojske Republike Srpske…