Koliko god puta da smo voleli i bili voljeni, i ljubav nam ostavljala lepe uspomene, ponekad ćemo je i okarakterisati kao bolnu i tužnu. Lukrecije, Ovid i Šekspir su ovu frazu najčešće i okarakterisali ljubav je lek/droga. Da li je ljubav problematično iskustvo po nas, ili jedna od osnova čovekovog postojanja i da li treba da se neguje, čak i kada boli?
Neuro-etičar Brajan Erp veruje da u staroj poslovici "Ljubav je droga" ima istine.
"Nedavne studije su pokazale da na mozak, ljubav i određene droge imaju slična dejstva - obe stvaraju zavisnost. One nam okupiraju mozak, tako da zaboravimo na sve ostalo. Zahvaljujući ispitivanju zaljubljenih parova, dokazali smo da fraza ljubav je droga nije samo kliše", objašnjava dr Erp.
Naučnici pokazuju da su lekovi protiv ljubavi nezvanično već uveliko u upotrebi. Erp napominje da se u Izraelu prepisuju antidepresivi mladim jevrejskim studentima, kako bi smanjili svoj libido. Lekovi protiv ljubavi mogu biti korisni. Ljubavna iskustva mogu biti veoma štetna, toliko da umanjuju čovekovu sposobnost racionalnog razmišljanja.
"Neki ljudi su svesni da je veza u kojoj se nalaze opasna po njih, ali nisu u stanju da ja prekinu. Na primer ženi koja je u vezi sa nasilnikom, ovakva vrsta leka protiv ljubavi je neophodna. On će je trgnuti i navesti da razmišlja racionalno, predočavajući joj sve realne činjenice zbog kojih bi trebalo da ode od svog pogrešnog partnera", ističe Brajan.
Dok lečenje od ljubavi može teorijski smanjiti slučajeve depresije, nasilja i samoubistva, verovatno postoje i ogromne etičke mane. Međutim, u takvim situacijama nikoga ne smemo prisiljavati da pije lekove.
Lek mora imati široku primenu, jer nisu svi ljudi isti. Kod nekih, potpuno skrhanih i posle dužeg vremena od raskida, mozak još nije u potpunosti usmeren ka izlečenju.
Bilo kako bilo, pacijenti, oboleli od ljubavi, moraju biti svesni da stanje depresije kao i razne druge posledice loše veze, nikako nisu dobri po njih i da se toga treba rešiti što pre. Na bilo koji način.
Pročitajte i: