Nedavni slučaj iz Bačke Palanke, predstavljen kao vršnjačko nasilje, u kome je navodno sedmogodišnja devojčica gasila cigaru po drugarici nakon tuče, zapravo je preuveličan.
Majka devojčice, koja je zadobila plikove na vratu, objašnjava da nije bilo nikakve tuče, a još manje nasilja.
"Deca su išla u školu, počačkale su se oko bukvara. Bilo je klasičnog dečjeg gurkanja, bez tuče. Neko je prošao tuda u bacio opušak, ali se desilo da je ona htela da ubaci opušak u kapuljaču, ono je upalo kod vrata, došlo je do dva-tri plikčića. Tu nije bilo ni modrica, ni gašenja cigarete. Ja odgovorno tvrdim da nije bilo nikakve zle namere“, priča majka devojčice za naš portal.
Međutim, postavlja se pitanje koji je to trenutak kada bezazleno gurkanje i zadirkivanje među decom pređe zapravo u nasilje.
"Granicu određuju onaj ko trpe nasilje, znači žrtva. Iako nije postojala zla namera, činjenica je da se zapaljeni opušak bacio u kapuljaču, sam po sebi je agresivno ponašanje. Nešto što je potpuno neadekvatno u smislu agresivnosti, procenjuje se kao posledica ugrožavanja nekog psihofizičkog integriteta“, objašnjava sociolog Aleksandra Janković.
Ipak, normalno je da među decom u tom uzrastu dođe i do gurkanja i do zadirkivnaja, ali da deca sklona tome ne mogu da se okarakterišu ni u jednom trenutku kao nasilnici.
"Da bi neko bio nasilnik, dete mora da ima veći istorijat sukoba. Normalno je da kod dece tog uzrasta postoji to neko gurkanje, dete nema predstave o tome gde su granice tog ponašanja i to uči kroz socijalizaciju“, zaključuje Janković.