Sporo napredujemo zbog toga što se obrušavaju nove količine materijala, a veliki broj ljudi na tom mestu ne može da radi ođednom, mogu samo trojica ili četvorica i menjaju se", rekao je Milošević dodajući da ne može da proceni kada će se stići do Miletića.
"Stiže nam u pomoć i ekipa Sektora za vanredne sitauacije sa specijalnim detektorima da vidimo, da li možemo da lociramo gde se rudar nalazi", dodao je on. Neprekidno se radi gotovo 30 sati i izbačena je velika količina materijala, ali otežava to što dolazi do novih odronjavanja i treba mnogo vremena da bi se sva količina materijala izbacila. Radi se ručno i materijal se nosi do trake da izvuče vani, objasnio je Milošević.
Ispred ulaza u rudnik dežuraju ekipe Službe hitne pomoći, dva policajca, Miletićeve kolege i njegov otac. Pomalo ogorčen on kaže da se u "Rembasu" "nikada nije radilo po pravilima službe i ja sam bio par puta zatrpavan".
"Željko je bio u neobezbeđenom delu. Njegove kolege su ga zvale da izađe, on nije hteo. Ostao je da još malo buši i to ga je koštalo", rekao je Miodrag. Spasioci su pronašli bušilicu i burgiji, ali njega nisu, "teško da je živ koliko je to padalo kako su mi rekli nadzornici", dodao je Miodrag.
Miodrag je istakao da je Željko radio sigurno dobrovoljno u tom neobezbeđenom delu i da "niko na to nije mogao da ga natera". On je objasnio da je bušilicu "verovatno spustio i udaljio se da vidi gde još može da napravi neku bišotionu i to se desilo, nesrećan slučaj".
Miletić, otac troje maloletne dece, radi osam godina u rudniku, a zatrpan je, kada se na njega, dok je u jami bušio naslage uglja, obrušila velika količina uglja, kamena i zemlje. Miletić je iz rudarske porodice, otac Miodrag rudar u penziji, a stariji brat Darko rudar u ovoj istoj jami, ali je na odmoru.