Rusija i SAD nastavljaju raspravu o mogućnostima dugoročnijeg prekida vatre u Siriji i mirovnim pregovorima. Moskva insistira da se sirijski Kurdi pridruže tim pregovorima, što je stav i sirijske umerene opozicije i Amerikanaca, ali se Ankara tome žestoko protivi. Istovremeno, propituje se ruski stav prema Kurdima.
S jedne strane, neki ruski analitičari i diplomate smatraju da je veličina kurdskog stanovništva i njihova vojna moć u Siriji i Iraku dovoljna za ostvarivanje kurdske državnosti u regiji. Oni koji dele ovu ideju upozoravaju da Bliski istok prolazi kroz golemu transformaciju. Kurdi imaju ključnu ulogu u bitkama protiv terorističke organizacije Islamska država i drugih ekstremističkih grupa, a svoju pobedu mogu pretvoriti u legitiman zahtev za ostvarivanjem državnosti. Prema njihovim stavovima, Kurdi će dobiti državnost pre ili kasnije, a Rusija bi u tom trenutku trebala podržati takav ishod.
S druge strane, u Rusiji postoje i oprezniji posmatrači, među kojima ima i vladinih ministara. Oni smatraju drastičnu fragmentaciju regije i promenu granica uvodom u snažne i nepredvidive posledice. Bez sumnje, takav razvoj događaja bi doveo u pitanje granica Turske, Iraka, Sirije i Irana, a ako bi Rusija stala iza kurdskih želja, onda bi se značajno promenili i odnosi tih zemalja prema Moskvi.
NEBESA NIKADA NISU BILA STRAŠNIJA: Ovo su TOP 5 ruskih lovačkih aviona (VIDEO)
Federalizacija kao pristup
U slučaju Sirije, Rusija koristi i jedan i drugi pristup. Federalizaciju smatra kao put za očuvanje jedinstva teritorijalnog integriteta, ali poteškoća Rusiji jeste kako da u tome pridobije i sirijskog predsednika Bašara al Asada.
Moskva se nalazi u raskršću - s jedne strane, ne želi da prekine odgovornost u pomoći prema Asadovim snagama, a s druge, pomaže sirijskim Kurdima u njihovoj borbi protiv džihadista.
Početkom marta, sirijski Kurdi su glasali za stvaranje autonomije unutar federalnog sistema nove Sirije - tri provincije koje kontrolišu žele da pretvore u nov autonomni entitet nalik onome kakav imaju irački Kurdi. Rusija je, donekle, podržala taj korak dozvolom za otvaranje predstavništva sirijskih Kurda u Moskvi, na čijem otvaranju nije prisustvovao nijedan ruski diplomata.
IPAK SE OKREĆE: Da li je svet u opasnosti od nove kubanske raketne krize?
Taj korak je, očekivano, naišao na odlučan otpor u Damasku i Ankari. Dok se Asad plaši dalje podele zemlje, Turska se, s pravom, boji da bi svaki oblik samoorganiziranja sirijskih Kurda dovelo do povećane sklonosti separatizmu među turskim Kurdima.
Koja je onda uloga Rusije u tom razvoju događaja?
U Moskvi je poznato da Ankara vidi stvaranje sirijske kurdske autonomije kao opasan presedan za stvaranjem kurdskih autonomnih regija drugde, koje bi se na kraju mogle ujediniti u jednu državu. Čak bi i najmanja autonomija pomogla politički i vojno Kurdima u Turskoj i pokopala želje Ankare za kontrolom severne Sirije, kao tampon zone između kurdskih enklava u Siriji i Turskoj.
Jake kurdske grupe snažno su lobirale u Moskvi za zaustavljanjem turskih namera, a kako su rusko-turski odnosi na najnižem nivou, to predstavlja potencijalno ozbiljne odluke u Moskvi.
Ali, nekadašnji srdačni odnosi Turske i Rusije izazivaju među Kurdima dozu opreznosti i propitivanja da li je podrška Moskve Kurdima jaka i trajna. Kurdi smatraju da je Rusija samo privremeno sklona njima i da će ih zaboraviti čim se obnove odnosi s Turskom.
EU IMA VELIKI PROBLEM: Puna je kvazi-Evropljana!
Iako je Moskva pokazala izražen interes za kurdska pitanja, do sada je bila oprezna u svojim izjavama. U tome postoji i istorijska mudrost. Naime, Kurdi imaju istoriju unutrašnjih sukoba i različitih pristupa svim krajnjm cilju. Neke grupe su tražile više ili manje odnosa s Moskvom, što je razvilo u ruskoj diplomatiji određenu opreznost.
Uprkos tome, nema sumnje da ruska vizija budućeg Bliskog istoka uključuje veću predstavljenost Kurda. Ženevski mirovni proces je prvi korak, a budući politički angažman Kremlja će pokazati u kojem dugoročnom smeru Rusija želi uticati u ovoj regiji.
Za sada, Rusija je podrškom kurdskom entitetu osujetila vojnu pomoć SAD-a. Vašington je poslednjih meseci pokazao suzdržanost u bliskijoj podršci sirijskim Kurdima, a Stejt Department je već objavio da odbija samoupravnu i poluautonomnu kurdsku zonu u Siriji.
Iz ruskog gledišta, Moskva i Vašington nisu u potpunosti rivali u svojoj vojnoj podršci Kurdima, ali Kremlj predoseća da bi uskoro moglo doći do političke borbe za uticajem. Stoga je strateška prednost Rusije u ostvarivanju političkih odnosa s Kurdima.