- Jasno je u dugoročnoj perspektivi da će potrebe EU za prirodnim gasom samo rasti. Ne da će evropska privreda imati proboj - nema razloga da se govori o brzom rastu - ali uglavnom zato što će se proizvodnja gasa u EU smanjivati - rekao je Čizov za televiziju Rosija 24.
Čizov nije isključio mogućniost da projekat Južnog gasa, koji je obustavljen, bude preispitan u bližoj budućnosti, navodi Tass.
U EU je prošlog decembra izbila ozbiljna rasprava oko izgradnje već ugovorenog drugog dela gasovoda Severni tok iz Rusije u Nemačku, a posebno su Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska zamerile Berlinu i Evropskoj komisiji da time jačaju ruski monopol na isporuke gasa Evropi i izbacuju iz igre Ukrajinu koja time gubi prihode od milijardu i po evra, a štetu trpe i tranzitne zemlje.
GDE JUŽNI STADE, NEK BUGARSKI TOK PRODUŽI: I ruski gas, i Srbija u priči
Oštri kritičari Severnog toka 2 su bili i italijanski i bugarski premijeri Mateo Renci i Bojko Borisov, koji su zamerili Nemačkoj i Briselu da imaju dvojaka merila, jer nema zamerki na Severni tok 2, dok je zaustavljen projekat Južni tok za koji su veoma zainteresovane bile Italija, Bugarska i zemlje južne i srednje Evrope.
Ruski list Izvestija ranije ovog meseca je preneo da su pregovori između Gasproma, ruskih i bugarskih vlasti o Južnom toku obnovljeni odmah pošto je Moskva otkazala izgradnju Turskog toka zbog pogoršanja odnosa s Anakarom pošto su ruski vojni avion na granici sa Sirijom oborile turske snage.
Zvanična Moskva je opovrgla te navode.