Građani na severu Vojvodine godinama odlaze u susednu Mađarsku u kupovinu hrane, garderobe, a pogotovo kućne tehnike. Mnogi tako uštede i pola mesečne plate.
Nekada u Mađarsku zbog kupovine tehnike i krupnih stvari, danas i u najobičniju nabavku osnovnih namirnica. Tako bismo najjednostavnije mogli da opišemo navike ljudi sa severa Vojvodine. Oni koji ne odu u Mađarsku, tu istu robu kupuju na subotičkom buvljaku, prenosi B92.
Kupci kažu da je mađarska roba mnogo jeftinija a prodaju se i suhomesnati proizvodi, testa i hemija. Dodaju da je roba uglavnom iz Mađarske, osim tekstila koji stiže i iz turske i drugih krajeva.
“Ispod žita” u našu zemlju ulazi gotovo sve, od sireva, suhomesnatih i mlečnih proizvoda, do slatkiša, pića, kućne hemije, odeće. Primera radi, čajne kobasice koje su iz Mađarske stigle na tezge subotičkog buvljaka koštaju 700 dinara, što je za 300 dinara jeftinije nego u Srbiji.
Niko od trgovaca na subotičkom buvljaku nije bio raspoložen da objasni da li robu koju prodaju na pijaci nabavlja u Mađarskoj ili u našoj zemlji. Ipak, u nezvaničnom razgovoru su rekli da vikendom čak i ljudi iz Mađarske dolaze ovde u Suboticu kako bi kupili mađarsku robu.
Pre nego stigne na pijačne tezge, sva ta roba mora da prođe carinsku kontrolu. Za robu u vrednosti do 100 evra, građani ne plaćaju porez na granici.
- Vrlo čest slučaj je da imamo u jednom vozilu četiri putnika, recimo dve porodice, po dva člana, to je 400 evra. Za te pare može dosta toga da se kupi. Daću vam jedan podatak. Prošle godine na ulasku u Srbiju bilo je milion i po putnika, po sto evra, to vam je povlastica 150 miliona evra. Naravno, nisu oni svi uvozili tu robu, ali da je i samo pola, to je već 75 miliona evra povlastica - kaže Slobodan Ninković iz Uprave carina na graničnom prelazu Horgoš.
Dok sever Vojvodine po robu odlazi u obližnji Segedin, jugoistočna Srbija kupuje u Bugarskoj, a južna u Makedoniji.
Robu, koju uvoze u Srbiju, putnici prethodno prijavljuju na izlasku iz Mađarske. Ako njena vrednost prelazi 170 evra, imaju pravo na povraćaj poreza od 27 odsto. Potrebno je da na mađarskoj granici overe formular za povraćaj poreza i novac podignu prilikom sledećeg dolaska u Mađarsku. I pored uštede koju time ostvaruju, pojedinci pokušavaju dodatno da uštede prikrivanjem robe na ulasku u Srbiju.
- Prošle godine smo imali na izlasku iz zemlje deviznih prekršaja u vrednosti od 640.000 evra, bilo je dosta carinskih prekršaja, u smislu garderobe, tehničke robe i tako dalje. To je roba koja je sakrivena i roba koja je neprijavljena - rekao je Ninković.