Posle više od 30 godina rada i života sa Idijotima, Sale Veruda pokrenuo je novi projekat - "Saša 21". Ipak, ma koliko to nov projekat bio – ima svoj istorijat.
- Još tamo 2003 - 2004. godine tadašnji basist Idijota, Davor Zgrabljić - Bucolini imao je zakazanu operaciju kralježnice i to mu je trebala biti druga. Nije se znalo kako će to proći i koliko će dugo biti na nekom pretpostavljenom bolovanju. Da vrijeme ne bi prošlo bezveze ja sam odlučio izvaditi iz ladice neke svoje stare pjesme i snimiti ih na solo albumu, o kojem sam ionako već neko vrijeme razmišljao. Kad već matični bend prisilno stoji, da nekako iskoristim vrijeme. Okupio sam potpuno drugu ekipu i snimili smo neke stvari. No, kako se Bucolini iznenađujuće brzo oporavio, Idijoti su opet postali primarni, a moj projekt pao je u zapećak.
Veruda tvrdi da zvuk "Saše" nije drastično različit od Idijota, jer svira istu gitaru na istom pojačalu. No, posredi je običan rock trio – u kome peva sam Sale. "Saša" se ne razlikuje mnogo ni tekstualno, naročito imajući u vidu da je pojedini materijal nastao pre 10 godina, a da su neki tekstovi još stariji.
Ipak, sa "Sašom" neće svirati stvari od Idijota.
- Ne želim devalvirati taj bend, kao što zamjeraju Bruni Langeru da devalvira Atomsko sklonište. Pjesme su moje, pravno gledano, i ne moram nikoga ništa pitati, ali "Saša 21" je novi projekt i ako danas-sutra zasvira makar jednu pjesmu od Idijota, ljudi će tražit još, a ja ne želim da se pretvorimo u tribute bend KUD Idijota, na koji ljudi dolaze samo kako bi čuli bend koji više ne postoji.
Za portal Lupiga, Sale je pričao i o tome kako je odlučio da izbaci vinil.
- Obećao sam sebi da taj materijal mora izaći na vinilu. Prije svega ja sam ljubitelj vinila i stvarno ga volim. Imam i svoju veliku kolekciju ploča.
Puljani znaju da Veruda godinama u centru grada ima štand na kojem prodaje ploče.
- Nisam ja kolekcionar po rođenju, nego se jednostavno tako dogodilo. U stara vremena, za razliku od današnjeg doba interneta, ako ste htjeli slušati onu muziku koja vam nije servirana na radiju i televiziji, trebali ste kupiti ili ploču ili kazetu. Ja sam odabirao ploče. Osim toga, moj stari je imao veliku kolekciju koju sam naslijedio i malo pomalo to se pretvorilo u vrlo ozbiljnu kolekciju. Zato mi je bilo bitno da materijal izađe na ploči, po meni jedinom respektabilnom formatu. I Idijoti su u karijeri imali vinile, najviše iz razloga što sam ja na tome inzistirao. Da se pitalo ostatak benda oni bi pristali na ono što je tada bilo u trendu. Ako su u trendu kazete onda kazete, ako su diskovi onda diskovi.
Ipak, slaže se sa konstatacijom da je vinil potpuno neprimeren za pank muziku.
- To mi isto govori i moja supruga koja je bila pankerica. Pankeri nisu za vinil, niti su kolekcionari. To je "popit ćemo, ogrebat ćemo" priča... Što se tiče neke ugodnosti upotrebe - vinil je nekako najdelikatniji. Ali s druge strane se pokazuje kao apsolutno najsigurniji "backup" audio fajlova. Taj prezreni komad plastike se sada pokazuje kao nešto najsigurnije. Ipak, kako kažu, plastici treba od 500 do 1.000 godina da se raspadne.
- On je bio vrlo skroman čovjek i da se njega pita, on sigurno ne bi htio nikakvu halabuku, niti svoje ulice i prolaze. On je 1984. godine došao u bend. Jasno je da smo znali sve jedan o drugom.
Sale je teško preživeo Tustinu bolest. Seća se kako se on samo jednog dana, iznenada, pojavio sa dijagnozom. I od tada do njegove smrti prošlo je godinu dana i osam meseci. Slavili su 30. rođendan benda te godine. Priča kako su sedeli na Tustinoj terasi i pričali o planovima za obeležavanje tri decenije rada, a dve sedmice kasnije Tusta se pojavio sa dijagnozom. Preko noći su svi planovi pali u vodu…
Što se dogodilo s Idijotima?
- To što sam ja lagano gurao solo projekt zapravo se poklapa s prestajanjem postojanja Idijota. Tustino bolovanje se odužilo, stres se u bendu povećao. Ponajprije je otišao basista. Recimo, za zadnji nastup KUD Idijota na Opatijskim barufama ja sam jedva skrpao postavu koja je mogla svirati. Te 2011. godine sam ja pjevao umjesto Tuste dok je on bolestan ležao doma i to sve skupa nije izgledalo dobro. Kad smo se vratili u Pulu s tog posljednjeg nastupa sjeo sam s Dejanom Gotalom, bubnjarem, i pitao – "Dejo, šta ćemo". I on je rekao "čuj i ja mislim da to više nema smisla". S tog - da tako kažem - auta, kotači su otpadali. Jedan po jedan. Tada sam rekao – "protivnik je prejak, borba više nema smisla" i položio sam oružje.
No, onda se oglasio Tusta, koji je već bio teško bolestan. Rekao je da njega niko nije ništa pitao i da to tako ne može.
- Tu sam vidio koliko je on veliki optimista i koliki borac pa sam pomislio - ako je to njemu motiv, ajmo mu ga dati. Rekao sam mu "ok, neka bude ovaj status quo, ništa ne objavljujemo u javnosti, sad je na tebi, čim prizdraviš ulazimo u studio i završavamo tih par pjesama za album".
KUD Idijoti su bili prijateljski projekat, počeli su bez ambicija, klinački. Bili su dobri prijatelji, slušali su iste ploče, proučavali muziku, razvijali se... Da bi na kraju napravili bend tek s pojavom panka.
- Činio nam se taj punk revolucionarnim i uzbudljivim, ali i jednostavnim za svirati, jer punk je to propagirao - dovoljno da znaš dva-tri akorda i možeš svirati. Bome, kasnije, kad sam se malo udubio i pažljivije slušao svirke, to je bilo sve samo ne jednostavno. Kompozitorski da i ne govorimo. Možda kod nekih prvoboraca, recimo Ramonesa, sviranje i jeste bilo jednostavno.
Veruda je objasnio i otkud "J" u imenu benda. Ono je, naime, uletelo namerno. Momci su hteli da budu zanimljivi i provokativni, a znali su da će se ljudi pitati da li su glupi ili nepismeni. To je išlo toliko daleko, priča Sale, da su ih lektorisali – izbacivali su "J", sve dok bend nije postao poznat. Kada su 1994. godine bili predgrupa Ramonsima u Ljubljani, na plakatu je pisalo KUD Idioti.
Sale Veruda nema nikakve kontakte sa bivšom ritam sekcijom, Fricem i Pticom, i kaže da su se rastali nimalo prijateljski te 1999. godine.
- Svi veliki lomovi nastaju od malih pukotina. Tako je bilo i s nama. Ta se pukotina širila. Mislim da je to počelo još dvije godine prije njihovog odlaska, onako sve po malo. Kad se njih pita, Fric će kao glasnogovornik tog dvojca, ovisno koju poziciju želi prikazati, reći da su njih dvojica istjerani, ukoliko se želi prikazati kao žrtva. Ako treba zauzeti poziciju da su oni neki pioniri koji su prepoznali da bend srlja u propast i pretvara se u smeće, onda će reći da su sami otišli. Uglavnom, Tusta i ja smo nastavili raditi u bendu i stvarati muziku, a oni su se krenuli baviti medijima.
U tekstovima Idijota imamo - "Pula to je raj", "Mali slatki, prljavi grad", "Danju dosadna, noću pospana"... Kakva je zapravo Pula?
- Nekako je ušla u jedan turistički đir. Ljeti živi vrlo intenzivno, a zimi se sve to prilično umiri. Mnogi na to negoduju, ali ja prihvaćam takvo stanje stvari i mislim da je to nešto normalno, jer ni u prirodi ništa nije linearno, sve ima padove i uspone. Odavno sam se priviknuo na to da grad zimi uđe u svoju mirniju fazu i moram priznati da to meni paše. Nekada nisam Pulu doživljavao kao što je doživljavam danas. Dosta se toga promijenilo, iako je ta zimska priča vrlo slična. Recimo, pjesma "Dan kada sam ostao sam" inspirirana je istinitim trenutkom. U to vrijeme pulski je Korzo, baš kao i u mnogim gradovima Jugoslavije, bio najfrekventnija gradska točka.
Za nas tadašnje klince Korzo je bio ono što je danas Facebook. Tu se susretalo, razgovaralo i planiralo. Tako je bilo i tu večer. Puhala je bura i bilo je hladno. Malo, pomalo, nisam ni primijetio - Korzo se ispraznio. Ugasio sam zadnji pikavac i odlučio krenuti doma. Kad sam pogledao lijevo nije bilo nikog, okrenuo sam se desno, ali ni tamo nikoga. Okretao sam se oko sebe i shvatio da nema nikoga na vidiku. Ni žive duše. To je tipična slika Pule zimi.
"Bandiera Rossa" je devedesetih postala težak teret, veliki politički problem. Tek je tada dobila na značaju i poslužila je kao glavni razlog za prozivanje Idijota.
- Na koncertima se to najbolje osjetilo. Uvijek je u zraku visilo pitanje - svirati je ili ne. Ali svaki put bismo odlučili da je sviramo. Bila je posebna i čuvali smo je za kraj, sve u strepnji. Nije to bilo delikatno, nego vrlo opasno, da se ne lažemo.
Pročitajte i:
BLAŽENSTVO: Panker i kraljica sevdaha pevaju pesmu Olivera Dragojevića!
JOŠ OD "PRISTAVLJANJA KOTLIĆA": Riblja Čorba u slikama i omotima (FOTO)
DŽIMI PEJDŽ - Počeo sam karijeru u crkvi! (VIDEO)
KUD Idijoti doživeli su bojkot devedesetih kada su se protivili Tuđmanovoj vlasti. Ipak, Veruda ne žali.
- Nisam se ja žalio na to. Bio sam svjestan da smo s razlogom kritizirali taj sistem. Postojala je opcija da nas fizički likvidiraju ili, a ako to ne učine, uvijek smo imali načine da dopremo do ljudi. Nazivalo nas se svakako – četnicima, srbendarama, pravoslavnim agresorima, jugoslavenskim skotovima...