Kraniosinostoza je veoma retko stanje sa kojim pacijent trajno gubi vid i ima oštećenje mozga. Lobanja novorođenčeta se značajno razlikuje od lobanje odraslog čoveka, jer su njihove koštane ploče razdvojene vezivnim tkivom koje omogućava kasniji ravnomerni rast lobanje. Spajanje ploča se dešava kod beba dok su još u materici.
Čim se rodila, roditelji male Grejs Tarner-Vilijams (2) znali su da pati od ove bolesti jer je njena lobanja bila dosta veća nego što bi trebalo. Grejs je morala kasnije na 8-časovnu operaciju, gde su joj lekari otvorili lobanju i pokušali da je preoblikuju i stvore uslove za normalan rast i razvoj mozga.
Posle operacije, danima nije mogla da otvori oči i imala je ozbiljne otoke. Njeni roditelji Rosana (23) i Niki (24), sa kojima živi u Istočnom Velsu, nisu mogli da veruju kakva sudbina ih je zadesila, ali im osmeh njihove Grejs daje snagu da nastave dalje.
Oni su bili vrlo skeptični zbog operacije i nisu želeli ni da pomišljaju šta će se desiti ako se ista izjalovi. Međutim, zahvat je prošao uspešno, osim što su se nekoliko dana posle pojavile nuspojave. Grejs je potpuno nabubrela i bila je neprepoznatljiva, međutim brzo je bila ona stara. Ona je sada srećna devojčica.
Zašto se javljaju kraniosinostoze, nije u potpunosti poznato. Postoje teorije da ima genetsku predispoziciju, ali još uvek nije pronađen gen krivac. Takođe neki krive i faktor sredine, ali se ovaj defekt javlja zajedno sa metaboličkim problemima, mikrocefalijom (sindromom malog mozga), hiperplazije koštane srži.