Smanjenje globalnih vojnih rashoda posledica je pada izdataka na Zapadu, posebno u SAD. Rast davanja za vojne svrhe u ostalim regionima sveta nije uspeo da nadoknadi taj pad.
Na naoružanje su u 2013. najviše potrošili SAD, Kina, Rusija, Saudijska Arabija i Francuska. Međutim, u SAD su vojni rashodi smanjeni za 7,8 odsto, dok su u Kini porasli za 7,4 odsto. Rusija je povećala vojne izdatke za 4,8 odsto i u 2013. je prvi put od 2003. trošila na to veći deo bruto domaćeg proizvoda od SAD.
Saudijska Arabija je pretekla Veliku Britaniji, Japan i Francusku i probila se na četvrto mesto liste zemalja sa najvećim vojnim rashodima sa sedme pozicije 2012. godine. Kina, Rusija i Saudijska Arabija su među 23 zemlje koje su od 2004. više nego udvostručile izdvajanja za vojsku. U izveštaju SIPRI ocenjuje se da u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, kao i drugim zapadnim zemljama, na trend vojnih rashoda i dalje deluju mere štednje.
Kako je preneo Euraktiv Srbija, od početka krize 2008. vojni rashodi u Austriji, Belgiji, Grčkoj, Irskoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Britaniji smanjeni su za više od deset odsto. Nemačka je međutim povećala izdatke za vojne potrebe za dva odsto, dok je Francuska uglavnom održala vojne rashode.
Termin vojni rashodi obuhvata ukupnu potrošnju vlada na vojne snage i aktivnosti, uključujući zarade i beneficije, operatitvne troškove, kupovinu oružja i opreme, izgradnju za vojsku, istraživanja i razvoj, centralnu administraciju, komandu i podršku.