Izvezeno je robe u vrednosti od 14,61 milijardu dolara, ili za 30,1 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno 20,55 milijardi dolara, odnosno za 8,6 odsto više, pokazuju konačni rezultati RZS.
Deficit je pao za 22,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, na 5,93 milijardi dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 71,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 59,3 odsto.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Šumadije i Zapadne Srbije 33,1 odsto.
Sledi Vojvodina sa udelom od 32,8 odsto, beogradski region 21,3 odsto, Južna i Istočna Srbija 12,8 odsto. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region 42,1 odsto, zatim Vojvodina 29,5 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija 19,8 odsto, Južna i Istočna Srbija 7,8 odsto. Nema podataka za region Kosovo i Metohija.
U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Italija sa 2,38 milijardi dolara, Nemačka 1,73 milijardi, Bosna i Hercegovina 1,20 milijardi, Ruska federacija 1,06 milijardi i Crna Gora 851,5 miliona dolara.
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Italija sa 2,35 milijardi dolara, Nemačka 2,25 milijardi, Ruska Federacija 1,90 milijardi, Kina 1,50 milijardi i Mađarska 1,01 milijarda dolara.
Robna razmena je bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice EU čine 62,3 odsto ukupne razmene, a drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 1,76 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
Što se uvoza tiče, najviše se uvozilo gvožđe i čelik, električna energija, kao i voće i povrće.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom, SAD-om, Ukrajinom i Italijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova, Kazahstanom iz kojeg je uvožena nafta i prirodni gasa, što je činilo trećinu ukupnog uvoza ovih energenata, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.