Rešila je da odgovori na komentare o tim "njenim" koji prolaze kroz Srbiju sa smartfonom u ruci.
Njen komentar možete pročitati na njenoj Fejsbuk stranici, a ovde ga prenosimo u celosti:
"Pre svega moram da se izvinim svima koje opterećujem ovim svojim statusima. Svakome naiđe žuta minuta. Žao mi je ako vam moja kvari petak veče.
Dugo sam izbegavala da pišem na ovu temu. Em su mi se grčili prsti, em nisam bila sigurna da bih umela da je iznesem. Nisam ni sada sigurna, ali u životu nisam stvari radila samo onda kada sam za njih mogla da garantujem.
Ja sam dete Sirijca.
Rođena sam u Beogradu, tu živim ceo svoj život, srpski govorim perfektno, arapski (na svoju i sramotu svojih roditelja ne znam uopšte), u Beogradu sam završila osnovnu školu, gimnaziju, a zatim i fakultet.
Ceo život sam mislila da to ko je moj otac, a ko majka nije ni najmanje važno. Tako su me učili. Onako, najjednostavnije, da se ljudi dele na dobre i na zle. I ceo život sam bila srećna baš zbog toga što sam barem za nijansu drugačija od ostale dece, pa imam i mešanu krv i neobično ime i prezime i svašta nešto, a time baš, priznaćete, ne mogu svi da se pohvale.
I nikada nisam imala problem sa tim što nisam "čistokrvna" i što se zovem Zina.
A onda sam pre nekoliko meseci počela da slušam razne komentare o "onim mojima". Ljudi neverovatne inteligencije su odmah prozreli zle teroriste koji su se u naše savršeno čisto društvo infiltrirali ne bi li nas sve islamizovali i pobili. U njima su prepoznali i bogataše, jer zaboga, kako to da izbeglica ima iPhone? Faca kada natprosečno inteligentna osoba ugleda izbeglicu sa smart telefonom je ravna onoj: Kolač u tiganju? Nemoguće! faci.
Inače, moj otac nikada nije bio od onih ljudi koji su naturali svoja pravila i svoja načela. I on ih, kao i svaki čovek ima, ali kod njega ne postoji ona varijanta: Žena je tu da bi muškarcu prala noge. Mislim, sasvim sam sigurna da kao ni svaki drugi, pa i srpski, muškarac, tu uslugu od strane žene ne bi odbio, ali on brate svoje noge sam pere. Pravo da vam kažem, moj tata i kuva. I to vrhunski. Ko me poznaje, zna da nisam izrasla od vode i dobre volje
smile emoticon
I majstoriše. I ide na pijacu. A nađe vremena i da zeza prijatelje preko telefona.
Daleko je od savršenog, ali ko je od nas pa blizu toga?
I ima svoje mane. Kao i ja i vi, i svaka osoba koja će ovo pročitati.
I moj tata je tamo. Tamo gde trenutno svom silinom padaju bombe.
I on je moj tata. Kao što je i tamo neki koji upravlja avionom koji baca bombe na grad u kojem je moj tata, zapravo nečiji tata.
I ja ovo pišem u toplini svoga doma, jer sam ja, Zina Al Sattaf, rođena u Beogradu i tu živim ceo život i to je jedino po čemu se trenutno razlikujem od onih izbeglica u parku pored glavne autobuske stanice.
Za to što ja svoj bes mogu da ispoljim na ovaj način, malo da vas, moje fb. i stvarne prijatelje udavim na nekoliko trenutaka, da izrazim bunt i protest zbog toga što se šire razne teorije o ljudima koji spavaju na ulici, a prethodno su prepešačili hiljade i hiljade kilometara, usput i izgubivši nekoga i za to što, ako ništa drugo, ja barem mogu da uključim televizor i da eventualno ponešto saznam o stanju u toj tamo zemlji, za to je zaslužno samo malo sreće.
Onaj delić, komadić, koji milioni Sirijaca, što izbeglica, što onih koji ni to sebi nisu mogli da priušte, pa su tamo ostali, nisu imali. Ja sa malkice sreće u životu, "oni moji" sa mnogo manje."