Napadačima je odsečen prilaz Beogradu što je bilo ključno za odbranu grada. Srpski kapetan je uspeo da vrati svoje vojnike žive i zdrave.
Sto godina posle te akcije na glavnog aktera tih akcija podsetila je samo čitulja u Politici, koju je objavio Vladeta Ilić, njegov sin. "Ovaj podvig je danas potpuno zaboravljen, ali zamislite šta bi bilo da su Austrougari uspeli da pređu i formiraju mostobran. Šta bi bilo sa nama? Za ovaj uspeh je moj otac dobio više pohvala i medalja od kralja Petra i kralja Aleksandra", ističe Vladeta.
Mihailo nije učestvovao samo u rušenju Savskog mosta već i u kasnijim borbama 1914. i 1915. godine. Iz prestonice je prekomandovan na Kolubaru i Cer. Naredne godine je teško ranjen i dugo se oporavljao.
Posle Prvog svetskog rata je proizveden u čin majora. Dodeljena mu je služba u Skoplju, gde nije bilo lako zbog komitetskih odreda koji su bili neprijateljski nastrojeni prema SHS. Kasnije se vratio u Srbiju gde je postao pukovnik.
Bez obzira što je Mihailo Alić preminuo u Beogradu 1937. nijedna ulica nije ponela njegovo ime ni posle Prvog ni posle Drugog svetskog rata. To se desilo tek 2007. i to na kraju Padinske skele. Njegov sin nije siguran da će ga to spasiti od zaborava, prenosi Politika.
"Mesto gde je njegova ulica je danas u Austrougarskoj. On nije bio njihov podanik, već građanin Srbije. Zato sam predložio da se jedna ulica u Beogradu nazove po njemu. Obratio sam se Siniši Malom i Sekretarijatu za kulturu odakle su mi rekli da razmatraju prijavu", zaključuje Vladeta.