"Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Mi ne želimo da delimo lekcije, ali je to svakako prilika da se ova poruka uputi i to je na nekim drugima da razmišljaju'', rekao je Stefanović nakon parastosa.
On je istakao da je dan kada se obeležava godišnjica progona Srba iz Hrvatske "težak i tužan" dan dodajući da Srbija mora da povede računa o tim ljudima kako bi se ostvarila njihova prava.
''Moramo da razmišljamo o ovom narodu kako da ih još bolje integrišemo, kako da im obezbedimo njihova prava na imovinu, povratak onima koji to žele, a onima koji su odlučili da se ovde trajno nastane da obezbedimo da imaju više posla i sve ono što imaju svi drugi građani Srbije'', rekao je Stefanović.
Parastosu je prisustvovao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od međunarodne zajednice da se Hrvatskoj zabrni obeležavanje Oluje.
''Naše koalicija je zatražila od međunaodne zajednice da traži od Hrvatske da ne slavi progon Srbe, da se procesuiraju svi odgovorni za zločine protv Srba, da se reši pitanje nestalih i vrate oduzata prava, kao i da se obezbede uslovi za održiv povratak proteranih Srba'', rekao je Linta dodajući da je sa područja Hrvatske za vreme rata proterena više od pola miliona Srba.
Kako je rekao, od tog broja trenutno više od 300.000 živi u Srbiji, više desetina hiljada širom sveta, a svega oko 50.000, uglavnom starijih ljudi, se vratilo na svoja ognjišta.
''Proterani Srbi, ali i Srbi povratnici se suočavaju sa velikim brojem problema -pitanjem nestalih lica, nije rešeno pitanje obeštećenja porodicama žrtava, sudski postupci dugo traju i visoki su troškov parnica'', rekao je Linta i dodao da u Hrvatskoj nema političke volje da se ekshumiraju posmrtni ostaci Srba koji se nalaze na poznatim grobnim mestima.
Poseban problem, kako je rekao je i veliki korpus oduzetih imovinskih, stečenih prava - imamo 40.00 oduzetih stanarskih prava, više od 50.000 penzionra kojima se duguju zaostale neisplaćene penzije...
Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a pored velikog broja građana parastusu je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.
Nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine. Oluja se u Hrvatskoj obeležava kao Dan pobede.