Međutim, prema rečima psihoterapeuta Zorana Milivojevića, i u zemljama Evropske unije život stresniji nego ranije jer su ljudi uplašeni zbog ekonomske krize i pada ličnog standarda.
„Rezultati istraživanja rađenih u poslednjih pet godina pokazuju da se čak i u skandinavskim zemljama, gde su ljudi generalno najzadovoljniji, koristi velika količina antidepresiva. Građani naše zemlje su izrazito pesimistični, ne vide da će nastati neka pozitivna promena u skorijoj budućnosti, te zbog toga imaju relativno nizak stepen zadovoljstva svojim životom“, objašnjava Milivojević.
Milivojević smatra da do stresa dovode promene koje osoba doživljava kao važne, a zbog kojih mora da uloži dodatne napore da se prilagodi i u tom smislu stres se izjednačava sa svakim neprijatnim osećanjem.
Naime, problem predstavlja i to što ljudi, u želji da sebi i svojoj porodici obezbede bolje uslove života, rade mnogo, a iz straha od gubitka radnog mesta zanemaruju se drugi aspekti života koji deluju antistresno.
Neprijatna osećanja su, kako kaže Milivojević, deo svakodnevnog života i ne možemo ih ukloniti, ali što neko češće oseća neprijatna osećanja, što su ona snažnija i duža, to je više pod stresom, a kvalitet njegovog života opada. Iz tih razloga postoji podela stresa na dobar ili eustress i na loš stres, tj. distress.
(danas.rs)