Živeo je polovinom 19 veka a preminuo 1920 godine. Vernici na sutrašnji dan odlaze kod njegovih svetih moštiju u crkvu na ostrvu Egini, u manastire koji imaju česticu Svetog Nektarije Eginskog (deo svetih moštiju) ili se celivaju njegove ikone, pomazuje se osvećenim uljem Svetog Nektarija Eginskog i svaki dan se čita Akatist i molitva Svetom Nekatriju Eginskom za isceljenje.
Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Bio je peti od šestoro dece. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.
1886. godine je rukopoložen u čin sveštenika. Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog. 1892. godine Nektarije je primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Vernici koji žele da ozdrave, čitanjem akatista obraćaju se svetitelju da ga on zastupa kod Boga i pomogne mu u izlečenju.
Na spisku bolesti čije je isceljenje po pravoslavnom verovanju pomogao su paraliza, nervna oboljenja, oboljenja bubrega, očiju i Parkinsonova bolest.
Takođe su zabeležena njegova čuda u raznim nesrećama kao što su brodolomi, survavanje autobusa u provaliju, napadi ajkula, ujedi zmija i ostali. Vernici govore da im je davao upute i u snu šta da urade da bi ozdravili.
Smatra se da je Sveti Nektarije Eginski i sam preminuo od kancera po promišlju Božijem, da bi bio pomoć i putokaz ljudima koji od toga boluju.
On je preminuo od maligne bolesti da bi dobio venac slave Božije za svoj bogougodan život, dok je nama ljudima bolest putokaz i opomena da se okrenemo Gospodu i shvatimo volju Njegovu, koju obično ne primećujemo baveći se svojim stvarima, problemima i životima.
Sveti Nekatrije Eginski je svetitelj za koga je zabeleženo preko 2000 čuda.