Rizik od rata među državama je trenutno nizak ali istovremeno u porastu, zaključuje izveštaj koji je Pentagon objavio prošle nedelje.
Poslednji put kada su najjače vojne sile sveta ratovale bilo je pre 70 godina. Upravo tih godina je mladi fizičar i otac moderne naučne fantastike, Artur C. Klark, došao na ideju da se u gestacionarnoj orbiti planete postavi mreža veštačkih satelita.
Njegova ideja je ubrzo postala realnost i zaslužno je promenila svet iz korena - ne samo u pogledu nauke, već i načinu na koji se obavlja poslovanje i moderna komunikacija. Međutim, njegove ideje su dramatično uticale i na način na koji se vode ratovi, ukazavši na značaj svemira, područja koje je 1945. godine bilo nedostupno svetskim vojskama, a danas predstavlja tehnološku i vojnu realnost.
Veći deo razvoja i korišćenja svemirske tehnologije posledica je Hladnog rata i "svemirske trke" između SAD i Sovjetskog Saveza, poslednjeg velikog takmičenja između velikih sila. Međutim, nedavni ekonomski, politički i vojni uspon pretvorio je Kinu u svemirsku silu 21. veka s kojom nema šale.
Prošle nedelje, zamenik američkog sekretara za odbranu Robert Rad je objašnjavao kako je svemir umnogome napustio oblast naučne fantastike i postao prava "sigurna kuća" gde korisne tehnologije mogu biti postavljene bez straha. Međutim, razlog za zabrinutost ima i to su zemlje koje testiraju oružje dizajnirano da oduzme privilegije svemira za drugu stranu.
Najefikasnije od ovih oružja danas su rakete dugog dometa, koje se ispaljuju sa zemlje, a imaju za cilja obaranje satelita. I SAD i Kina su vršili ispitivanja takvih raketa. Ali postoje i druga oružja zbog kojih su države zabrnute, tzv. nekinetička oružja. Umesto da unište satelite izdaleka sa raketama, zemlje mogu sajber napadima uništiti softver satelita i time ga onesposobiti ili prisvojti iza svoje namere.
Ova oružja ne moraju biti lansirana isključivo sa Zemlje, već mogu biti postavljena u svemir odakle će dejstvovati po potrebi. Amerikanci veruju da su Rusi 2014. godine testirali tehnologiju (osmišljenu za vreme SSSR-a) koju nazivaju "Istrebitel Sputnikov", a koja u principu predstavlja satelite kamikaze koji funkcionišu kao "ubice satelita".
Još jedan primer naoružanja svemira jesu upravo oružja instalirana na svemirske sisteme. Tokom Hladnog rata, postojale su glasine da su Sovjeti postavili top na jedan od svojih satelita za svaki slučaj.
Danas, pojedini američki astronomi žele da se postave laser na novi svemirski teleskop koji bi trebalo da bude instaliran na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) 2017. godine. Ideja je da laser služi kao pomagalo u uništavanju svemirskog otpada koji preti bezbednosti MSS. Međutim, sasvim je moguć scenario da ovo oružje bude upereno i protiv drugih meta (dr. nepoželjnih satelita).
Ishod ovakvih trendova je sve zastupljeniji stav prema kojem vodeće "svemirske države" očekuju da bi se sukob oko nekog mesta, poput spornih grebena u Južnokineskom moru, vrlo brzo proširio i na "nebesa", iako je svemir trebao da bude domen bez konflikata.
"SAD moraju da se pripreme za bitke visoko iznad Zemlje, voleli one to ili ne", tvrdi general sa četiri zvezdice Džon Hiten, komandant vazduhoplovnih snaga američke Svemirske komande. Sa druge strane, nedavne procene kineske vojske zaključile su jednu važnu činjenicu: "rat u svemiru je neizbežan."
Ironija jednog ovakvog konflikta jeste neminovni povratak u "kameno doba" ratovanja, pošto se bespilotne letelice, rakete, pa čak i pešadija dosta oslanjaju na satelite. Njihovim uklanjanjem, veliki boj modernih borbenih sistema postao bi neupotrebljiv.
Postoji određena žal u ovim pripremama za "svemirski rat 21. veka". Zakorak ka svemiru je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva i na mnogo načina budućnost naše vrste. Međutim, to što i pored svih dostignuća ne možemo da napustimo sukobe govori koliko još uvek moramo da radimo na sebi.
Pogledajte i: