Izveštaj koji je napravljen nakon dve misije u martu pomoćnika generalnog sekretara UN za ljudska prava Ivana Šimonovića, obuhvata događaje do 2. aprila. U njemu se navodi da je "važno odmah preduzeti mere za ponovno uspostavljanje poverenja između vlade i naroda, i među različitim zajednicama", "korupcija ostaje jedan od najzobiljnijih problema u Ukrajini i da pogađa sva ljudska prava, povećava nejednakosti, podriva poverenje javnosti u državne institucije uključujući pravosudni sistem, vodi ka nekažnjivosti i podriva vladavinu prava".
Od novih ukrajinskih vlasti se traži da "spreče medijske manipulacije dostavljajući na vreme tačne informacije" i da se "bore” protiv netolerancije i ekstremizma".
Takođe, od vlasti Krima se traži da "reše slučaj nestalih, preduzmu mere za zaštitu prava ljudi kroz promene institucionalnog i zakonskog okvira, uključujući državljanstvo, da osiguraju zaštitu prava manjina i lokalnog stanovništva", odnosno misli se na Tatare.
Navodi se da je u protestima poginula 121 osoba, većina demonstranata, i da ima brojnih slučajeva torture, pa Visoki komesarijat UN traži da budu istraženi svi ti slučajevi kako bi se obezbedilo izvođenje odgovornih pred lice pravde.
U izveštaju se navodi i da na Krimu postoje kredibilni navodi o uznemiravanju, proizvoljnom hapšenju i torturi aktivista i novinara koji 16. marta nisu podržali referendum o pripajanju tog poluostrva Rusiji.